Ilegalno kopanje ili krađa uglja sa vagona postala je svakodnevica za bosansku sirotinju. Nezaposlenost i beda naterali su mnoge da se spuštaju u divlje jame u blizini rudnika uglja. U Kaknju nadomak Sarajeva samouki rudari za osam sati ručno iskopaju tonu uglja, koja na crnom tržištu iznosi oko 35 konvertibilnih maraka. Kopaju obično noću kad je kontrola slabija.
Narod u rudarskom gradiću Banovići u Tuzlanskom kantonu sakuplja ugalj koji preostane u jalovini posle separacije. Tu dolaze nezaposleni iz Zvornika, Kalesije i drugih bosanskih gradića kojima je jedini prihod od ostataka uglja iz jalovine. To je slika današnje tužne Bosne, ista kao u Bangladešu ili Kolumbiji. Kažu da u jalovini još ima "dobrih komada uglja". Koriste kolica, kantu, lopatu i motike. Cena jedne vreće uglja je tri marke, što je upola jeftinije od regularne cene banovićkog uglja na tržištu.
U Tetovu, prigradskom naselju Zenice, nalaze se gradsko smetlište i depo železare, gde se ilegalno kopa ugalj. Brdo je nastalo od godinama odlagane jalovine iz peći dimnjaka i koksare Železare. Većinu kopača čine bivši radnici okolnih zeničkih rudnika ili železare. Ovo je sezonski posao koji se radi samo zimi i to u nepoduprtim jamama, samo s jednom sijalicom i 40 metara duboko pod zemljom. Inspekcija ih tera, zatrpava jame, minira ulaze, a oni se opet vrate, jer drugog posla nema.
