Planina Zlatar ime je dobila po plemenitom metalu, koje upotpunosti opravdava svojim prirodnim bogatstvima. Pomalo divljoj prirodi i savršenoj klimi dodajte mirisne šume i organsku heljdu i biće jasno zašto je Zlatar, ušuškan između Zlatibora i Golije, mnogima nezaobilazna destinacija.
Ali ne samo turistima koji žude za mirnim odmorom,već i onima koji žele odmaranje uz sport i rekreaciju. Zlatar je prelep kad grane sunce i sve procveta, pa zastaje dah od lepote čarobnog šarenila, a divan je i pod snegom.
Skijalište Zlatar nalazi se u samom centru grada Nova Varoš. Ski-staza Briježđa,
otvorena 2010, duga je 1.200 metara, a visinska razlika između podnožja i vrha
je 300 metara. Sa plavim i crvenim karakteristikama pogodna je i za takmičare i za
rekreativce. Na stazi su, zbog bezbednosti, postavljeni skijaška signalizacija i zaštitna ograda.
Žičara sa kapacitetom korpe za četiri osobe duga je 850 metara i od podnožja do vrha skijaše vozi za nešto više od pet minuta. Postoji i mali lift za manje iskusne skijaše,
kao i za one koji žele da nauče da voze skije. Skijalište je osvetljeno celom dužinom, tako
da pruža mogućnost noćnog skijanja, koje je, kako kažu u Turističkoj organizaciji Zlatar, naišlo na odličan odziv.
Biserne vode
Za one koji vole mirnije aktivnosti, uređeno je 33 kilometra pešačkih i 100 kilometara biciklističkih staza duž kojih se može uživati u brojnim lepotama Zlatara na kojima priroda nije štedela. Pun je Zlatar tečnog blaga, te ga zato zovu “planina bisernih voda”. Ušuškan je između četiri reke (Uvac, Lim, Bistrica i Mileševka), a ima i tri lepa veštačka jezera.
Potapanjem doline reke Uvac formirana su Uvačko (Sjeničko), Zlatarsko i Radoinjsko jezero za koja turisti kažu da su parče raja zapadne Srbije. Najpoznatije je Uvačko jezero s kanjonom i meandrima, pećinskim sistemom i nebeskim čuvarima beloglavim supovima.
E, oni garantuju čistoću vazduha na Zlataru, jer ove ptice neće u zagađeno.
Prateći tok reke Uvac dolazi se do jedne od najvećih zemljanih brana u Evropi, koja je napravila Zlatarsko jezero, treće po veličini uSrbiji (iza Đerdapskog i Perućca). Zbog izuzetno bistre vode i prelepog pejzaža, vožnja čamcem po ovom jezeru je poseban doživljaj. Zanimljivo je i treće jezero na Uvcu, Radoinjsko, neverovatne modrozelene boje i izuzetne čistoće.
Zlatarski vazduh je posebna priča. Kombinacija mediteranske i planinske klime donosi mu veliki broj sunčanih dana i vazduh obogaćen terpentinom i ozonom izuzetnog kvaliteta, koji zbog specifičnih karakteristika posebno pogoduje tretmanima anemije, hipertenzije i bolesti plućnih organa. Upravo zato, Zlatar je proglašen vazdušnom banjom na površini od 3.700 hektara.
Najviši zlatarski vrh je Golo brdo na 1.627 metara nadmorske visine do kog se može stići šetnjom (oko dva kilometra) sa prelepe zaravni Vodene Poljane. Livade i pašnjaci su na različitim nadmorskim visinama, počev od rečnih dolina, pa sve do vrhova. Prekriveni su travom, mirisnim livadskim cvećem i lekovitim biljem, što daje posebnu lepotu planini.
Ima Zlatar i plodonosne biljke poput jagode, kupine, borovnice i pečuraka. Tu je i heljda, karakteristična za ovaj kraj, koja pleni pažnju specifičnim ukusom. Od nje se pravi i specijalitet zlatarskog kraja – heljdopita, dok je zlatarski sir poseban izazov za gurmane.
Bogato nasleđe
Za prirodnim bogatstvom, u ovom kraju ne zaostaje kulturno-istorijsko nasleđe gde značajno mesto zauzimaju etnografska obeležja poput običaja, muzike, folklora, nošnje,
hrane, predmeti domaće radinosti (ćilimi, vuneni džemperi, čarape) kao i objekti narodnog
neimarstva. Ono što gosti nikako ne bi smeli da propuste je obilazak Štitkova, jedinstvene etno-oaze pod zaštitom države.
– Štitkovo je potpuno zamrznuto u vremenu. Kuće, sušare za meso, štale i pomoćni objekti su upravo onakvi kakvi su bili pre 200 godina. Postoje indicije da je Štitkovo bio gradić još u doba Nemanjića, a legenda kaže da su se u radionicama kovali štitovi za njihovu vojsku. Ima 15 kuća u kojima ljudi i danas žive. I upravo zato što je naseljeno, Štitkovo je posebno autentično, odnosno ne predstavlja samo uređeni prostor muzejskog karaktera – pričaju u TO Zlatara te pozivaju goste da dođu i sami se uvere u sve lepote kraja.
Kako stići
Koordinate: 43°24’32”
SGŠ; 19°47’33” IGD
Horgoš – Zlatar 500 km
Granični prelaz Jabuka (CG) – Nova Varoš 47 km
Beograd – Zlatar 280 km
Zlatar – Nova Varoš oko 4 km, Vodena poljana 2 km
Jedinstvena Nova Varoš
Nova Varoš nalazi se u podnožju Zlatara, Javora, Čemernice i Murtenice. Posetioci će sigurno uživati u izložbama Zavičajnog muzeja i u Galeriji Kvadratura kruga, a posetom Kalipolja videće mesto čuvenog boja za nezavisnost Srbije 1876. i 1877. godine.
Druželjubivi lešinar
Najveća “zvezda” Zlatara svakako je kanjon reke Uvac. Osim neizmerne lepote meandara, Rezervat prirode Uvac je poseban zbog svojih žitelja – beloglavih supova. Sa oko 450-500 jedinki, odnosno oko 110 gnezdećih parova, tamo je najveća gnezdeća kolonija u Srbiji i jedna od najvećih na Balkanu.
Beloglavi sup je naša najveća ptica sa rasponom krila oko 2,8 metara i prosečnom težinom od 7,5 do 8,5 kilograma. Za razliku od ostalih lešinara, beloglavi sup je druželjubiv i retko se gnezde usamljeni parovi. Monogamni su, a hrana su im isključivo uginule životinje. Tako sprečavaju širenje zaraza, odnosno čine “prirodnu reciklažu”.
Velika je šansa da vidite ove fantastične ptice kako krstare nebom nad kanjonom, a ako spadate u srećnike, uživaćete u njihovom jedinstvenom plesu tokom parenja kada lete do neverovatnih visina, uhvate se kandžama i onda izvode slobodan pad.
Etno-oaza “štitova”
Selo Štitkovo smešteno je u uskoj dolini štitastog oblika, koju stvara reka Tisovica i njen izvor Vrelo, sa tri strane okruženo brdima. Poznato je po tome što su u njemu ili živeli ili stolovali čuveni knezovi Raškovići, a najpoznatije po sačuvanim tipično starovlaškim kućama s kraja 19. veka. Tome svedoče upisane godine gradnje na kućama.
Pravljene su od balvana dugih 12 metara, koji nisu strugani već tesani sekirom. Jedino drveni krovovi nisu sačuvani, već zamenjeni crepom i limom zato što ljudi i danas žive u ovim kućama.
Najstarija brvnara, građena 1882, nalazi se u centru sela u kojem prvo upada u oči crkva posvećena Svetom Blagoveštenju iz 1867. Crkva je sagrađena na mestu gde je bio manastir koji je 1655. podigao patrijarh Gavrilo Rašković, iz pomenute kneževske porodice. Manastir su porušili Turci 1813. godine kada je knez Maksim Rašković iz Štitkova digao Stari Vlah na bunu. S leve strane crkve nalazi se škola sagrađena 1887. godine.
I hrana i lek
Za Zlatar je karakteristična veoma lekovita heljda, planinska žitarica koja uspeva samo na nadmorskoj visini većoj od 1.000 metara i ne trpi česte kiše i veliku vlagu. Nutricionisti su je proglasili zdravstveno korisnom, te se sve više, osim u ishrani, koristi i u medicini. Specijalitet zlatarskog kraja, heljdopita, pravi se od palačinki od heljdinog brašna sa nadevom od sira, kajmaka i jaja. Svi koji su je probali kažu da je izuzetno ukusna.
Nošnja na vašarima
Stara srpska nošnja danas se nosi samo tokom tradicionalnih vašara na kojima Zlatarke u nošnjama nude razne domaće specijalitete, pića i predmete domaće radinosti. Najpoznatija manifestacija ovog kraja je Sirijada, koja okuplja proizvođače zlatarskog sira, posebnog izazova za gurmane.
Stari Vlah
Zlatar se nalazi na području Starog Vlaha, kako su ovu planinu ranije nazivali u istorijskim spisima i u narodu.
Pećina sa jezerom
Najatraktivnija u Ušačkom pećinskom sistemu je Ledena pećina, duga više od 2,5 kilometra u kojoj postoji malo i bistro jezero. Lepotu ove pećine čine prostorije međusobno povezane strmim kanalima ukupne dužine oko 2.100 metara, kao i nekoliko stubova prošaranih crvenkastim i plavičastim nijansama.
Najmanja crkva brvnara
Najmanja (samo 12 kvadrata), a možda i najstarija crkva brvnara u Raškoj oblasti
nalazi se u selu Kućani na mestu zvanom Peta. Podignuta je 1832. godine na mestu ranije postojeće crkve, jer joj dveri potiču iz 1780, a koje je radio slikar Simeon Lazović.
Nekad vozač, danas monah
U manastiru Svetih Kozme i Damjana na Vodenoj poljani svakom putniku namerniku srdačnu dobrodošlicu poželeće monah Gavrilo, bivši vozač, čestit čovek i istinski vernik. Povešće monah Gavrilo svakog u obilazak crkve, pričaće o važnim životnim stvarima i ponudiće konak i kafu.
