Divlja lepotica

D. Bosnić

Golija je ozbiljna i divlja, tajanstvene lepote, skoro netaknutog prirodnog bogatstva i brojnih kulturno-istorijskih znamenitosti zbog čega je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji. Glatke padine Golije savršene su za skijanje, a kako zime na ovoj planini obiluju snegom, pravi je raj za ljubitelje snežnih sportova. Omiljeno je mesto pustolovima, ali i botaničarima i prirodnjacima kao i posetiocima željnih bega od gradskih sredina i prebrzog tempa života, praćenog gužvom i bukom.

Magična priroda

Golija se prostire u obliku slova S u dužini od 32 kilometra, a svojim lepotama je skoro nenadmašna, tako da putniku na svakom koraku priredi prijatno iznenađenje. Bistri potoci i prelepi planinski predeli u kojima se sa šumama stapaju pašnjaci i raštrkana domaćinstva već godinama privlače turiste na Goliju. Mnogi žele da u pravom smislu osete odmor na 1.500 metara nadmorske visine još nedovoljno istražene planine, poznate po šumskom prostranstvu. Ova planinska lepotica je okružena Jelicom, Kopaonikom, Čemernom, Radočelom, Javorom, Zlatiborom, Javornikom i visoravni Pešter, a ograničena dolinom Ibra, Raške, Ljudske reke, Moravice i Studenice. Predeo je toliko jedinstven, da je Goliju i Unesko stavio pod svoju zaštitu kao Rezervat biosfere.

Turizam se na ovoj planini razvija velikom brzinom. U poslednjih 10 godina, Golija je dobila uređene ski-staze, žičare i prateće sadržaje.

– Za razliku od naših drugih planina, lepota Golije je i u tome što na njenim livadama, koje su stolećima košene, nema ni kamička, tako da je puna prirodnih staza za skijanje kojima nedostaju samo dobri ski-liftovi i utaban sneg. Postoji jedan ski-lift dug 600 metara, bez pratećih objekata koji prate zimske sportove i koji su neophodni na ovoj planinskoj lepotici sa najviše snežnih dana – kažu u TOO Ivanjica.

Tajanstveni dragulj

Za one koji vole da šetaju i održavaju kondiciju, na raspolaganju je staza zdravlja, kao i jasno obeležena planinska staza, dužine devet kilometara, koji vodi direktno do vrha – Jankovog kamena (1.833 metara).

– Svako ko poseti Goliju divi se njenim skoro neprohodnim šumama, bujnim pašnjacima, čestim i čistim izvorima, stanovnicima, njihovim naravima, govoru, nošnji i drugim lepotama i retkostima. Da bi bar malo upoznao Goliju, putniku je potrebno da danima krstari visovima ove planinske lepotice. I kad se odmaknemo u pravcu Kopaonika, Peštera ili u pravcu Dragačeva, Golija se vidi, izdižući se ponosno iznad ostalih starovlaških planina, kao ostrvo na ustalasalom moru. Goliju možeš istraživati čitav život, a ona će uvek ostaviti neku tajnu za sebe – tvrde u TOO Ivanjica.

Uprkos neplanskoj eksploataciji, Golija je ipak ostala prebogata šumom tako da se u nekim delovima mogu naći stabla visoka i do 40 metara. Na Goliji je zabeleženo 1.091 vrsta živog sveta kao i 117 vrsta i varijeteta algi, 40 vrsta mahovina, sedam vrsta lišajeva i 75 vrsta gljiva. Ovu planinu u rano proleće opsedaju skupljači lekovitog bilja, koga tamo ima više od 100 vrsta.

Golija je prebogata divljači te njome krstare lovci na vukove, lisice, divlje svinje, medvede, jazavce, jelene, zečeve. Zbog prisustva 95 vrsta ptica, jedan je od veoma važnih planinskih ornitoloških evropskih centara. Na Goliji su takođe veoma ponosni na autentična domaćinstva koja ponosno čuvaju staru srpsku tradiciju i gostoprimstvo.

Vizitorski centar

Park prirode Golija je na novoformiranom TC “Odvraćenica” izgradio vizitorski centar s prelepim planinskim kućicama u vidu apartmana, vizitorskom kućom i informativno-edukativnim kućicama. U blizini se nalaze tereni za košarku, odbojku, rukomet i fudbal.

Jezero rastvorilo stene

Na putu Kumanica – Bele Vode, u gustoj četinarskoj šumi se nalazi Tičar jezero za koje su vezane mnoge legende, ali i naučni rad dr Nedeljka Košanina i Radovana Ršumovića. Dugo 10 do 15 metara, u osnovi je trouglasto i okruženo četinarskom šumom. Jezero je obrazovano od atmosferskih voda, a jezerska voda je vremenom rastvarala stene na svom dnu, tako da se basen jezera udubljivao dok nije dopro do izdana odakle i danas dobija vodu i tako se održava. Treba pomenuti i jezero Nebeska suza na Okruglici (1.495 m.n.v.), koje se pojavilo posle zemljotresa u Rumuniji 70-ih godina 20. veka, kao i dva jezera ispod Crepuljnika – veliko i malo. Veliko jezero je potpuno zaraslo u tresavsku vegetaciju, dok u malom ima vode i nosi naziv Košaninova jezera.

Bogatstvo vodom

Golija je puna izvora čiste i zdrave vode, koji u početku budu manji potoci i svojim spajanjem čine reke, bogate raznovrsnom ribom (potočnom pastrmkom, lipenom, krkušom, jošankom…). Na Goliji se nalaze izvorišta Moravice (izvire na 1.425 metara i spušta se na 396 metara.) i Studenice (izvire na 1.500 metara. i spušta se na 629 metara).

Javor preživeo ledeno doba

Kao što svako područje ima svoj simbol i svoje obeležje, za Goliju se slobodno može reći da je centar reliktnih biljnih vrsta i carstvo planinskog javora (Acer heldreićii), koji ovde gradi svoje najlepše i najočuvanije lišćarske i lišćarsko-četinarske šume. S aspekta zaštite planinskog javora i njegovih zajednica, od velikog značaja je činjenica da je ova vrsta preživela ledeno doba i da je u svom izvornom obliku danas fragmentarno očuvana.

Rimski most  iz doba Nemanjića

Jedan od znamenitih spomenika kulture koji se može posetiti na podnožju planine Golije je Rimski most. Uprkos nazivu, veruje se da je ovaj jednolučni most dužine 14 metara i širine 2,40 metara iz doba Nemanjića.

Gondola u planu

Prava skijaška, sportska mesta na Goliji su Odvraćenica, Česta vrela, Šeremetovica, Ljute livade, Biser voda, Radočelo, Brusnik, Rudno i Daići. Skijalište Odvraćenica ima dobre terene za alpsko skijanje i pet žica (ski-liftovi, sidraši i tanjiri) sa sedam staza, dužina od 450 do 1.200 metara. I na Daićima postoje žice. Goliji nedostaje još samo gondola, a prema Ostojićevim rečima, i ona je u planu.

Gradački krst i vračevi

Na Goliji se mogu videti razni spomenici i manastiri koji potiču još s kraja 12. i početka 13. veka (Studenica, Đurđevi Stupovi, Crkva Svetog Preobraženja u Pridvorici). U golijskom selu Ostatija nalazi se crkva posvećena Bezmitnim vračevima Kuzmanu i Damnjanu, podignuta u vreme Nemanjića. Gradački krst, neuobičajeno velikih dimenzija na kojem su 1662. ispisani ranohrišćanski simboli i slova, nalazi se u selu Gradac.

Kako stići

Koordinate: Golija 43°17’24″SGŠ;
20°19’19” IGD
Horgoš – Golija oko 410 km
Beograd – Golija 241 km (autoputem do Čačka, pa preko Požege i Arilja ili preko Guče i Ivanjice)
Golija – Ivanjica 35 km, Raška (48 km), Novi Pazar (68 km), Sjenica (99 km), Nova Varoš (99 km)
Ivanjica – Pridvorica 28 km, Ostatija 46 km, Rimski most 17 km, Gradac 17 km