Ljubav prema otadžbini se pokazuje delima. Pravi primer za to je proslavljeni srpski košarkaš Vladimir Štimac koji za Srbiju ostavlja srce, kako na terenu tako i van njega. Pandemija korona virusa je na kolena bacila celo čovečanstvo, a prave patriote učinile su sve što je u njihovoj moći da pomognu svojim zemljama da ustane. Štimac je u Kini kupio pet respiratora i 1.000 testova na COVID-19 i poklonio ih Srbiji, tiho i bez pompe, baš u svom stilu.
Ipak, dobra dela uvek nađu put, pa njegov gest nije mogao ostati nezapažen. “Odao” ga je zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić.
– Ponosan sam na Vladimira koji o tome ne želi da priča. Ali zato ja smatram da javnost treba da zna za ovaj divan gest. Hvala Vladimire. Veliki sportista pokazao je koliko je veliki čovek i patriota! Ponosni smo svi na tebe – napisao je Vesić na društvenim mrežama.
Štimac nije želeo o tome mnogo da govori.
– Izvinite što neću davati intervjue na ovu temu, ali imam osećaj da bih pažnju tako usmerio na sebe lično, a ne na ono što je trenutno najbitnije: da budemo složni, da pomognemo i doprinesemo svako na svoj način, pre svega poštujući propisane mere, da ostanemo zdravi i jaki i da na što efikasniji način prebrodimo situaciju u kojoj smo se našli. Doprinos svakoga od nas je podjednako važan, a meni je izuzetna čast što mogu da pomognem svom narodu i državi – rekao je skromno Štimac.
Njegove kolege znaju da je plemenitost osobina koja je sastavni deo njegove ličnosti, ali o svojim humanitarnim podvizima ovaj džin dobrog srca ne voli da se mnogo zna.
Poznati košarkaš rođen je u Beogradu 1987. Prve korake na parketu napravio je u malom beogradskom klubu Beovulf, gde je nakon 2004. potpisao i prvi profesionalni ugovor. Kasnije je karijeru nastavio u litvanskom klubu Žalgiris, a dve sezone kasnije u letonskom klubu Valmijera. Kako je od najranijeg detinjstva navijao za Crvenu zvezdu, sa radošću je prešao u svoj omiljeni klub 2008. Karijeru je posle Zvezde nastavio u Letoniji, Češkoj, Turskoj, Nemačkoj…
Uporedo sa klupskom, gradio je veoma uspešnu karijeru u reprezentaciji Srbije. Sa 18 godina osvojio je zlatnu medalju sa reprezentacijom na Evropskom prvenstvu. Isti uspeh je postigao i dve godine kasnije. Dva puta je učestvovao na Univerzijadi i oba puta se okitio zlatnom medaljom.
Sa seniorskom reprezentacijom Srbije osvojio je srebrne medalje na Svetskom prvenstvu 2014, Olimpijskim igrama 2016. i Evropskom prvenstvu 2017. Nakon toga, odlučio je da se povuče iz nacionalnog tima.
Zahvalio se selektoru, saigračima i publici i dodao da mu je to jedna od najtežih odluka u životu. Tu odluku je obrazložio sa dva razloga. Prvi, jer veruje da ima mladih i boljih centara koji mogu da predstavljaju Srbiju narednih deset godina, a drugi razlog je to što je želeo da više svog slobodnog vremena posveti porodici.
O privatnom životu ne voli da govori, pa je njegova dugogodišnja supruga nepoznata javnosti. Sa njom je 2015. godine dobio sina Vukana, a dve godine kasnije ćerku Tajru.
