Dirljiv čas istorije

Savet roditelja dopunske škole u Berlinu na inicijativu učiteljice Marije Aleksić organizovao je gostovanje glumice Vesne Stanković iz Beograda koja je izvela monodramu „Milunka“. Vesna Stanković je posle duge pauze ponovo gostovala prvo u Frankfurtu, a potom i u Berlinu gde je u velikoj sali Srpsko-nemačke zajednice Mladost našim zemljacima predstavila najveću junakinju Prvog svetskog rata, Milunku Savić. Izvođenje monodrame bilo je poseban događaj za naše ljude u Berlinu pa su u publici bili đaci dopunske škole koji su izveli i prigodan program, njihovi roditelji, predstavnici Ambasade Srbije, protojerej stavrofor Radomir Kolundžić, starešina Crkve Sveti Sava.

Prisutne je pozdravila učiteljica Marija Aleksić, a o Milunki Savić govorila Milica Topalović, prvi savetnik i konzul Ambasade Srbije u Berlinu. Učenici dopunske škole su potom izveli recitacije i otpevali nekoliko pesmama, među kojima „Tamo daleko“ i himnu „Bože pravde“ koju su svi ispratili na nogama.

Tragična životna sudbina naše heroine mnogima je poznata, ali se kroz predstavu otkrivaju i neki manje poznati detalji. Milunkine zasluge ignorisale su i monarhistička i socijalistička Jugoslavija, a nacistički okupatori su je prvo osudili nasmrt, pa potom spasli. Stankovićeva je duboko pronikla u dušu velike patriotkinje i pored ratne epopeje ukazala i na njenu tananu žensku dušu.

Posle predstave su naši ljudi rado o utiscima govorili za „Vesti“. Ivana Tomas je sa tatom Rajkom gledala monodramu i ne krije oduševljenje.

– Svidelo mi se, bilo je jako interesantno. Idem u osmi razred i završavam srpsku školu, ali se spremam da krenem na folklor. Družim se dosta sa našom decom. Tata je iz Republike Srpske, a mama iz Rume – kaže Ivana i dodaje da je duhovno bogatija posle predstave.

Sanja Urošević, medicinska sestra iz Lukovske Banje podno Kopaonika, od pre četiri godine je u Berlinu i predstavu je pogledala sa ćerkom Teodorom.

– Bilo je veoma lepo i interesantno, a glumica je fenomenalna. Energična je, držala nam je pažnju sve vreme, zaista smo oduševljeni. Sve pohvale za organizatore i za glumicu koja nam je događaje tako slikovito predstavila, kao da se uživo dešavaju pred našim očima. Ćerka nam ide u srpsku školu i na folklor ovde u klub, pa smo često tamo. A i kada se nešto organizuje, uvek smo tu da podržimo i pomognemo.

Ćerka Teodora deli mamino mišljenje o predstavi.

– Bilo je super, a saznala sam i dosta novih stvari. Idem u peti razred, ali još uvek učim nemački. Družim se sa našom decom na folkloru, ali i u nemačkoj školi u koju idem. Koristim svaki raspust da sa roditeljima odem u Srbiju.

Da pamtimo junake

Radmila Milovanović, učiteljica srpske škole pri Crkvi Sveti Sava, uvek se obraduje nekom kulturnom događaju za dijasporu u Berlinu. Monodramu „Milunka“, nikako nije želela da propusti:

– Veoma mi se dopala predstava, a osim toga sve što je u vezi s Prvim svetskim ratom ne može da nas ostavi ravnodušnim. Veliki rat je jedan od najtragičnijih, ali i najsvetijih perioda naše istorije. Život Milunke Savić podsetnik je šta znači Srpstvo, šta znače junaštvo, čast, dostojanstvo i ljubav prema otadžbini. Njihovo herojstvo me uvek ispunjava ponosom što sam Srpkinja. Priča o Milunki Savić je i opomena kako smo se odnosili i kako se i danas odnosimo prema svojim herojima i postavlja se pitanje da li smo i koliko svesni njihove žrtve i da li smo dostojni potomci. Odgovorni smo i dužni da decu naučimo našoj istoriji i vaspitavamo vrline koje će izroditi „Milunke“ i „Milutine“. Saznala sam i podatak da je ona najodlikovaniji borac Prvog Svetskog rata od učesnika svih naroda koji su u njemu učestvovali. Nadam se ponovnom gostovanju, jer mnogi nisu bili večeras ovde, a želeli bi i trebalo bi da je pogledaju, naglasila je Radmila.

Neko ko je nebrojeno puta Srbe u Berlinu obradovao lepim pozorišnim komadima i koncertima, Buda Marković, našao se sada samo u ulozi gledaoca:

– Veoma sam zadovoljan predstavom. Vesna Stanković je peti put ovde, a imao sam čast da organizujem prethodna četiri njena gostovanja u Berlinu. Svaka od njenih predstava postigla je ovde veliki uspeh. Ovo je bila jedna veoma dobra predstava, a to se pre svega vidi i po reakciji publike. Dobro je što možemo da pogledamo predstavu koja se bavi našom istorijom i to u dane kada se obeležava godišnjica tih važnih događaja.

Klub napreduje

Branislav Delač, predsednik Srpsko-nemačke zajednice, veoma se obradovao uspešnom izvođenju prve predstave od kako je preuzeo funkciju.

– Prezadovoljan sam organizacijom i izvođenjem predstave. Vesna nam je našu heroinu dočarala onako kako dolikuje – kaže Delač i dodaje da klub odlično napreduje, ima dosta novih ideja u čiju će realizaciju krenuti posle Nove godine, u skladu sa epidemiološkim prilikama.

Inspirativno

Porodica Marinković, poreklom iz Banjaluke, Biljana, Aleksandar, Mia i David u punom sastavu gledala je predstavu.

– Predstava je savršena, glumica je bila veoma inspirativna, i pozitivno delovala na sve nas. Priča kao priča je tužna, ali je ona to predstavila u pozitivnom svetlu. Čak je i decu uspela da zainteresuje, iako su oni obično malo komplikovani kada je u pitanju držanje pažnje tokom cele predstave. Ja sam oduševljena i drago mi je da se to dešava ovde u našem klubu. Svoju istoriju treba da negujemo.

David Marinković deli oduševljenje mame Biljane:

– Imam 10 godina i idem u četvrti razred. Predstava je bila super. Sada sa drugovima idem i u srpsku školu, a išao sam i na folklor, ali sam odustao, jer nije bilo nijednog dečaka. Volim da odem u Banjaluku, gde se igram i šetam sa babom i dedom, a najviše volim kada pravimo neko pečenje.

Mia Marinković se slaže sa mlađim bratom:

– Idem u šesti razred, predstava večeras je bila super. Sa našom decom se družim i u školi i na folkloru, ali i u Banjaluci.

Vesna Stanković, glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta je „Milunku“ počela da izvodi pre sedam i po godina, a premijera je bila u Beogradu tačno na dan kada je Austrougarska objavila rat Srbiji.

– Već sledeće izvođenje bilo je u Jošaničkoj Banji, u kraju gde je Milunka rođena, a ceo prvi red bili su njeni naslednici. Bilo je veliko pitanje kako će da reaguju i da li će da mi poveruju, što je za mene bio veliki izazov. Uspela sam da osvojim njihove simpatije i na krilima tog uspeha na početku, evo već 240. put igram ovu predstavu. Pre korone sam često tumačila Milunku na više kontinenata. Prethodno gostovanje je bilo u martu prošle godine u Diseldorfu, Kelnu i Esenu, pa evo tek sada u Frankfurtu i Berlinu. Osećanja naših ljudi dok gledaju ovu predstavu nešto su intenzivnija ukoliko su dalji od otadžbine. Međutim, i u Srbiji je nekad publika preplavljena emocijama, pa je tako u Aleksandrovcu petsto ljudi plakalo zajedno tokom predstave, jer su svi imali po nekog ko je stradao u tom užasnom ratu. Mislim da uspevam duh ove predstave da približim i deci, iako su u pitanju izuzetno ozbiljne teme. Ako deca preovlađuju u publici imam i verziju za njih. Ona je nešto kraća, traje 45 minuta, taman toliko koliko maksimalno traje dečja pažnja. To je brže, veselije, kraće, a ja mnogo uverljivije interpretiram tekst. Sada su deca ipak morala da istrpe ovu verziju za odrasle.

Učiteljice nisu same

Učiteljice Dopunske škole na srpskom jeziku više nisu same, već ih podržava i Savet roditelja dopunske škole, na čelu sa predsednicom, Gabrijelom Stojanović:

– Funkcija predsedništva je da podržavamo rad dopunske škole i pomognemo učiteljicama. Tako smo podržali i ideju učiteljice Marije Aleksić, da se organizuje gostovanje ove monodrame. Imali smo veliku čast da upoznamo predivnu glumicu. Deca su sa velikim interesovanjem pratila predstavu. Nije sve u tome da se samo ide u školu, pišu domaći zadaci, već i da se na ovaj način nauči nešto novo iz istorije. Ujedno smo se i mi stariji podsetili na te događaje. Kao Savet roditelja, prve godine nismo uspeli da se dokažemo, pre svega zbog korone. Od početka naše druge godine, situacija je mnogo bolja, nadam se da će i dalje tako ići. Moja ćerka Dafina, večeras je recitovala i sa drugom decom pevala himnu. Nadamo se da će i dalje biti mogućnosti za još neke divne manifestacije, kao što je ova – kaže Gabrijela.

Dafina nam saopštava da ide u 3. razred i da je rođena u Nemačkoj.

– Predstava mi se baš svidela. Inače idem i na folklor i puno se družim sa našom decom.

Svaka je Srpkinja Milunka

Jasna Drinjak Malogajski, Teodor Malogajski, Anica Drinjak, Miroslav Malogajski i Marija Aleksić

U publici se našla i Anica Drinjak koja je iz Kikinde došla u posetu kod kćerke i zeta.

– Divno veče i veličanstvena predstava. Srbija se mnogo ogrešila o Milunku Savić. Ovakve predstave su minimalan način da se našoj heroini odužimo – kaže Anica koja je predsednica Udruženja porodica poginulih u ratovima devedesetih iz Kikinde.

Njen zet, Miroslav Malogajski, nastavlja o porodici i predstavi:

– Pre dve godine smo došli iz Kikinde, ali naš sin Teodor još živi tamo sa bakom. Velika je sreća što su nam došli u posetu, pa smo hteli da iskoristimo priliku i prisustvujemo zajedno izvođenju ove lepe i važne predstave. Ona je ujedno i poučna, pogotovo za mlađe, jer nas podseća kroz kakve sve nevolje su prošle ranije generacije.

Jasna Drinjak Malogajski je vaspitačica, a peva u etno-grupi pri SNZ Mladost.

– Večerašnjom predstavom sam zaista oduševljena, a u više navrata, naterala mi je i suze na oči. O Milunki smo znali dosta toga, ali smo tek sada upotpunili sliku i saznali koliko je ona, ne samo požrtvovana i rodoljubiva osoba, već i značajna istorijska ličnost. Mislim da svaka Srpkinja u sebi nosi nešto od Milunke Savić, što samo treba pronaći i podstaći. Ja sam sada u procesu priznavanja diplome, ali privatno radim sa decom, čuvam ih i podučavam srpskom jeziku. Videla sam da postoji takva potreba, jer mnogo toga ne nauče pravilno da izgovaraju.

Sin Miroslava i Jasne, Teodor, došao je sa bakom Anicom na sedam dana da vidi mamu i tatu, i iskoristio je priliku da sretne vršnjake u Berlinu i pogleda predstavu.

– U Kikindi idem u drugi razred, ali gledam da što češće dođem u Berlin kod mame i tate – kaže mališan.