Čovek koji je fabriku Zastava u Kragujevcu stavio na točkove nije imao vozačku dozvolu, ali je znao da vozi brod. Nije priznavao "ne znam", već "naučiću". Davao je šansu mladim, obrazovanim ljudima. Stanovao je u skromno opremljenoj sobi sa vojničkim krevetom i lavorom. U komunističku Jugoslaviju uneo je 100 miliona dolara inostranog kredita i uspeo da tajno sagradi još jednu fabričku halu bez znanja predsednika države Josipa Broza Tita i kragujevačku zastavu poslao do Kilimandžara. Zbog toga i još mnogo čega jedan od najuspešnijih direktora svog vremena morao je da ode sa čela fabrike 1974. godine i taj odlazak proglasi dobrovoljnim.
Reč je o Prvoslavu Rakoviću, osnivaču auto-industrije u Srbiji, u bivšoj Jugoslaviji i na Balkanu. Omaž njegovom radu i životu upriličen je u Kragujevcu povodom 100 godina od njegovog rođenja. Njegovi nekadašnji saradnici, koji su u tek formiranu fabriku došli kao mladi i školovani, setili su se Rakovićevih vizija i hrabrosti da donosi odluke, koje često nisu bile po volji tadašnjih vlastodržaca. Od njega su učili Srboljub Vasović, Radoljub Micić, Kamenko Sretenović, Žika Milanović i Toma Savić, koji je svoje uspomene na začetnika industrije automobila prikupio u obimnoj dokumentaciji.
– U Kragujevac je stigao 1955. godine. Tada je imao 40 godina i bio je inženjer. U gradu je tada bilo svega tri automobila. Nije bilo hotela, pa su mu ponudili sobicu na spratu Podrumčeta na ulazu u fabrički krug. Nije bilo nekog nameštaja, samo vojnički krevet, orman i lavor. Od stvari je doneo samo jedan kofer i nekakve papire. Rekli su mu: "Moraš u Kragujevac". Zadatak mu je bio da organizuje početak proizvodnje automobila. Došao je, i za 20 godina, koliko je bio na čelu fabrike, uspeo u tome – priča Toma Savić.
Stručnjaci iz inostranstva koji su obilazili prostor buduće fabrike čudili su se ovim rečima: "Kakva fabrika u gradu u kome nema ni vode za piće! Kragujevčani su sa podozrenjem gledali u njega i poručivali mu da nemaju 'leba da jedu, a kamoli da prave vozila. Davali su mu pola godine, misleći da će se pokupiti i otići podvijenog repa. Fabrika Crvena zastava tada je radila u sklopu vojne industrije. Čak 50 ekonomista u vrhu vlasti bilo je protiv gradnje fabrike u Kragujevcu. Raković je ipak došao i u skromnim pogonima zatekao 17 inženjera i 70 tehničara. Rekao je samo:
– Naučićemo da pravimo automobile.
Organizovao je studijsko putovanje. Minibusom je obišao 40 kompanija u Italiji, Nemačkoj i drugim zemljama i tu odlučio da je najbolje praviti, a ne montirati automobile. Njegov plan je bio napraviti vozilo za široku potrošnju. Naredne godine sklopljen je ugovor sa Fijatom o projektovanju nove fabrike i Kragujevac dobija pravo da proizvodi i prodaje fiću. Početna proizvodnja bila je svega 15 vozila na dan – priča Toma Savić.
Stipendije za mlade
Iako je život posvetio pravljenju automobila, Prvoslav Raković nikada nije položio vozački ispit – seća se dr Radoljub Micić. – Na jednom od brojnih noćnih kolegijuma, sa kojih je odmah išao pravo u fabriku, pokazao nam je tek dobijenu dozvolu za upravljanje brodom. Bio je vizionar takvog kalibra da je prvi uveo stipendije za mlade ljude koji su odmah posle fakulteta dolazili u fabriku i tako stvarao kvalitetnu bazu kadrova. Na beogradskom univerzitetu su nas zvali "Klub zastavaša".
