Pomoć koju pružaju SAD je relativno skromna investicija, ali sa znatnim geopolitičkim dobitkom, kaže Vilijam Berns
Zapadni saveznici moraju da nastave da pružaju pomoć Ukrajini u njenom ratu protiv Rusije ove godine, ili rizikuju grešku istorijskih razmera, kaže direktor CIA Vilijam Berns u autorskom tekstu za magazin „Forin afers”.
Berns, koji je bio i ambasador SAD u Rusiji od 2005. do 2008. godine, piše da je ključ uspeha u očuvanju zapadne pomoći Ukrajini. S manje od pet odsto američkog budžeta za odbranu, koliko Vašington šalje Kijevu, to je relativno skromna investicija sa znatnim geopolitičkim dobitkom za SAD i američku industriju.
Ako se pojavi prilika za ozbiljne pregovore o okončanju rata, ističe glavni američki obaveštajac, isporuke oružja Ukrajini staviće je u jaču pregovaračku poziciju. Ukrajinska vojska bila bi na taj način u stanju da nastavi da se brani od napada ruskih trupa dok obnavlja svoju infrastrukturu. Istovremeno, Moskva bi trošila ogromne svote novca za nastavak rata.
Po mišljenju Bernsa, pomoć koju Vašington daje Kijevu nudi šansu da se osigura dugoročna pobeda Ukrajine i ostvari strateški gubitak Rusije. „Ako bi se Sjedinjene Države udaljile od sukoba u ovom ključnom trenutku i prekinule podršku Ukrajini, bio bi to autogol istorijskih razmera”, napisao je Berns koristeći se fudbalskim rečnikom.
Šef CIA je poslednji u nizu američkih zvaničnika koji su se javno založili da se Ukrajini što pre pošalju planiranih 60 milijardi dolara pomoći, koje su blokirane zbog spora u Kongresu oko sporazuma o kontroli južne granice SAD. Bajdenova administracija pozivala je zakonodavce da proguraju dogovor, ali još nema jasnih naznaka kada bi mogao da bude postignut dogovor.
Kako piše „Vašington post”, Bernsov programski članak pod naslovom „Transformacija CIA za doba konkurencije”, dolazi posle njegove tajne posete Kijevu početkom godine, gde je predsednika Volodimira Zelenskog upoznao sa saznanjima šta Rusija planira u bliskoj budućnosti.
U svojoj analizi direktor američke obaveštajne agencije konstatuje da se posthladnoratovska era definitivno završila onog trenutka u februaru 2022. kad je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. „Jedna stvar koju sam naučio jeste da je uvek greška potcenjivati Putinovu fiksaciju da kontroliše Ukrajinu i njene izbore. Bez te kontrole, on smatra da je nemoguće da Rusija bude velika sila ili da on bude veliki ruski lider”, piše Berns.
Uprkos tome što ukrajinska armija nije uspela s kontraofanzivom, Vilijam Berns piše da je Putinov rat ipak neuspeh za Rusiju na mnogim nivoima. Kao kaže, prvobitni cilj ruskog lidera da zauzme Kijev i potčini Ukrajinu pokazao se kao glup i iluzoran: „Njegova vojska je pretrpela ogromnu štetu. Najmanje 315.000 ruskih vojnika je ubijeno ili ranjeno, dve trećine ruskih tenkova je uništeno, a Putinov hvaljeni višedecenijski program vojne modernizacije je potonuo.”
Iako Rusija može da predstavlja najneposredniji izazov, piše Berns, Kina je veća dugoročna pretnja. A u poslednje dve godine CIA se, kako ističe, reorganizovala i duplirala budžet kako bi mogla da se takmiči s drugom ekonomijom sveta od Latinske Amerike, preko Afrike, do Indopacifika u sprovođenju operacija, prikupljanju i analizi obaveštajnih podataka.
