Svaka diploma naših mladih u rasejanju je čista desetka za Srbiju. Još jednu desetku Srbiji je ovih dana doneo Filip Obrenović (24), koji se 16. marta u Padovi okitio lovorovim vencem, kako je to običaj u Italiji.
Srbija ima čime da se ponosi jer njeni mladi postaju akademski građani; iz godine u godine sve više je mladih u Italiji koji imaju fakultetske diplome. Nekad je naša zemlja “izvozila” diplome, a sad se situacija preokrenula, sad Srbija ,”uvozi” diplome svojih mladih građana sa Zapada. Naši mladi se vraćaju u otadžbinu, a jedan od njih je i Filip, mladić rođen u Vićenci. On se prošle godine vratio u domovinu gde je spremao diplomski rad koji je odbranio na Fakultetu političkih nauka čuvenog Univerziteta u Padovi. Diplomirao je na temu “Spoljna politika Srbije i odnosi sa Rusijom”. Tema nimalo jednostavna, štaviše, u ovom momentu, delikatna i za izbegavanje, ali mladom Filipu nije nedostajala hrabrost.
– Tema je bila vruća, ali meni nije bio problem, sve što se prihvati diplomatski i na miroljubiv način ne predstavlja neprijatnost. Želeo sam da obradim tu tematiku zbog bliskih odnosa Srbije i Rusije, zbog pravoslavlja, zbog zajedničkih slovenskih korena, zbog srodnosti među našim jezicima. Počeo sam i ruski da učim, kako bih što više upoznao tu sličnost među našim narodima. Malo sam strepio kakva će atmosfera biti u kabinetu gde sam polagao ispit ispred mog mentora i jednog člana komisije, ali sam se iznenadio koliko je bio opušten dijalog među nama. Profesor je pokazao koliko poznaje trenutnu situaciju u Srbiji i srpsko-albanske odnose – ističe mladi politikolog.
Nije lako bilo naći literaturu za diplomski pošto je Filip ispit spremao u Beogradu, gde živi sa suprugom Tijanom. Oženio se u januaru ove godine, a 13. marta je postao roditelj, otac male Svetislave.
– Nije bilo jednostavno, morao sam da sebi prevodim sa srpskog i engleskog ono što sam nalazio po bibliotekama u Beogradu: javne dokumente, novinske članke, traktate i knjige. Nisam mogao da idem u Italiju na konsultacije. Korona je na sve uticala, pa sam dogovore s mentorom obavljao onlajn, video-pozivima. Intenzivno sam radio dva meseca i iznedrio sam rad od 60 stranica – objašnjava Filip detalje.
Mnogi se pitaju zašto je diplomski rad posvetio Srbiji, a Filip ističe da mu je ljubav prema otadžbini usađena još od prvih godina života.
– Sa roditeljima sam išao bar dva do tri puta godišnje u Srbiju. Majka mi je iz Zaječara, a otac iz Kraljeva. Svaki odlazak u otadžbinu na mene je ostavljao jak utisak i neizdrživu želju da se ponovo vratim. Baka Radmila bi me učila ćirilicu, a ja sam sav taj njihov trud uzimao vrlo ozbiljno i s velikim interesovanjem. Deda po ocu, kad bih išao u Kraljevo, pričao bi mi istoriju Srbije i Jugoslavije. To bogatstvo je na mene ostavilo dubok trag koji je sada urodio mojim povratkom u Srbiju.
Posao u otadžbini
Svečano uručenje diplome biće za oko godinu dana, a Filip je za sad dobio potvrdu da je diplomirao.
– Moram da se potrudim da nađem posao s mojom diplomom. Svestan sam činjenice da sam na početku, ali me ništa ne plaši. Sad sam porodičan čovek, iza sebe imam jaku potporu, mislim da je porodica iznad svega, iznad svih drugih vrednosti. Tome su me učili roditelji. Oni su svoje fakultetske diplome zaradili u Srbiji, pa krenuli za boljim životom na Zapad, a ja sam rođen na Zapadu i diplomu sam dobio u Italiji, ali se srećan vraćam odakle su moji roditelji krenuli pre više od 30 godina. Točak sreće se okreće – ističe ovaj mladić.
Ponosni roditelji
Filipovi roditelji, majka Irena i tata Zoran ne kriju ponos i radost.
– Samo da nam je što više takvih mladih i pametnih ljudi i da se vraćaju “gnezdu” odakle smo mi pošli. Mnogo puta sam osećao veliku tugu što nam se deca rađaju i ostaju u tuđini, nisam ni slutio da će se naš Filip vratiti u Srbiju. Srećni smo supruga i ja, da znam neki jači izraz, upotrebio bih ga. Želja nam se ispunila – kaže Zoran Obrenović.
Majka Irena je presrećna:
– Na dan kad je Filip postao otac bila sam najsrećnija osoba na svetu. Doživela sam da moje dete postane roditelj, a onda je i diplomirao. Dve radosti za nekoliko dana, 13. marta je dobio kćerku Svetislavu, a 16. marta je postao akademski građanin. Naravno, 22. januara je zasnovao porodicu, ni ta radost nas nije zaobišla, to je prva velika radost u nizu ovih pomenutih. Želim svim našim ljudima na Zapadu istu sreću.
