Ministarstvo spoljnih poslova u dosadašnjem mandatu uložilo je veliki trud i energiju u diskvalifikaciji Republike Srpske u međunarodnim odnosima, kaže u intervjuu za “Vesti” Lučiano Kaluža, nekadašnji konzul BiH u Frankfurtu i magistar međunarodnih odnosa i ekonomske diplomatije.
On napominje da se u tom periodu na zvaničnim predstavljanjima privrednih ili drugih potencijala BiH Republika Srpska najčešće pominjala u negativnom kontekstu.
– Pri sastavljanju aktuelnog saziva Saveta ministara, zastupanja ekonomskih interesa Republike bila su prioritetna, ali ispostavilo se da se i Ministarstvo spoljnih poslova ipak treba posmatrati u vrhu liste tih prioriteta. Verujem da je upravo iz tog razloga nedavno javno rečeno da je to ministarstvo strateški interes Republike. Smatram da se političko-ekonomska međunarodna pozicija treba graditi i kroz Ministarstvo spoljnih poslova, bez obzira na to da li je ministar imenovan iz Republike Srpske, ali uz dodatnu edukaciju svih kadrova iz Republike Srpske – kaže Kaluža.
Dve vrste kadrova
Kako dodatno edukovati kadrove, koje poteze bi trebalo povući?
– Postoje, uslovno rečeno, dve vrste kadrova koji obavljaju službu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima (DKP). To su diplomate imenovane od Predsedništva BiH i oni su u rangu šefa DKP, kao što su ambasadori, generalni konzuli i šefovi misija. Svi ostali su državni službenici i nameštenici Ministarstva spoljnih poslova i oni se postavljaju od strane Ministarstva. Bosnu i Hercegovinu predstavlja ukupno 56 diplomatsko-konzularnih predstavništava, uz tendenciju otvaranja još nekoliko u skorijoj budućnosti. Dakle, unutar tih 56 DKP-a, shodno organizacionoj strukturi, ministar će imati puni mandat, a usudim se reći i obavezu da vrši postavljenja, te određuje politiku rada kroz jasno definisane instrukcije.
Šta to konkretno znači?
– To znači da se struktura kadrova mreže DKP, u okviru nadležnosti ministra, mora sistemski i temeljno analizirati i vršiti postavljenja uz jasno definisana pravila i strateške principe. Smatram da budući službenici moraju steći dodatna znanja o ekonomskim, privrednim i turističkim potencijalima, ali i o strateškim i političkim opredeljenjima kao primarnom cilju u domenu međunarodnog pozicioniranja i pozitivne afirmacije Republike. Iz svog iskustva znam da mnoge diplomate i službenici drugih zemalja ne razumeju ustavno uređenje i noviju istoriju BiH, te je potrebno mnogo više raditi na upotpunjavanju postojećih narativa koji u mnogim slučajevima nisu tačni i ne odražavaju realnu političku i društvenu situaciju. Zato je važno osnažiti postojeće obrazovne institucije i pokrenuti osnivanje novih kako bi se uz adekvatne programe sistemski obrazovali kadrovi za angažman u DKP. I za to već postoje koncepti i planovi za koje verujem da će se sigurno primeniti jer je to zasigurno jedan od najvećih strateških interesa same Republike.
Uhodani kabineti
Kako napraviti koordinaciju između organa vlasti na različitim nivoima?
– Najvažnije dve institucije u ovom kontekstu su srpski član Predsedništva i predsednik Republike Srpske. Iako su nedavno održani izbori odredili imena izabranih, bitno je da njihove kapacitete posmatramo prvenstveno kroz stručne kvalifikacije. Zato sam nedavno, pre objave rezultata, i javno komentarisao da je upravo u kontekstu aktuelnih međunarodnih dešavanja Republici potreban politički iskusan predsednik sa jakom unutrašnjom političkom i narodnom podrškom, koji razume procese u kontekstu svetskih dešavanja, kojeg uvažavaju regionalni lideri i koji ima političku snagu za jasnu artikulaciju interesa Republike. Sa druge strane, srpski član Predsedništva mora dodatno razumeti i tehnokratski uobličavati interes Republike u Predsedništvu BiH u kojem se, često vrlo neprimereno, drugi članovi odnose prema Republici, i kao takav, uz duboko shvatanje mentaliteta, načina rada i razmišljanja međunarodnih predstavnika, jasno obrazlaže i zastupa. Sada je evidentno da ćemo imati uspostavljene uhodane i vrlo profesionalne kabinete na te dve pozicije.
Da li je to dovoljno da bude osiguran visok stepen vidljivosti Srpske na međunarodnom planu?
– Uz čvrstu i jasno definisanu politiku potencijalnog ministra spoljnih poslova neophodno je povećati uticaj i ulogu Ministarstva za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske koje treba, iz perspektive Republike, da inklinira Ministarstvu spoljnih poslova BiH. Imamo konstantnu praksu gde se dosadašnji ministar nedobronamerno i negativistički odnosio prema institucijama Republike Srpske, ali je nedostajao jasan i čvrst stav, kao i institucionalni odgovor iz resornog Ministarstva Vlade Republike Srpske. Nadam se da će u narednom sazivu Vlade Republike Srpske pomenuto Ministarstvo dodatnim angažmanom, vidljivošću i animiranjem dijaspore upotpuniti celokupan koncept međunarodnog predstavljanja i zastupanja Republike Srpske – zaključio je Lučiano Kaluža u razgovoru za “Vesti”.
Reforme u radu
Šta bi novi ministar spoljnih poslova, ako bude iz Republike Srpske, morao hitno da popravi?
– Ukoliko se ministar imenuje iz Republike Srpske, biće u obavezi, uz blisku koordinaciju sa srpskim članom Predsedništva i predsednikom Republike Srpske, da afirmiše stratešku poziciju i interes Republike Srpske u međunarodnoj promociji. Korišćenjem strukture postojeće mreže i, moram naglasiti, imenovanjem patriotskih kadrova unutar diplomatsko-konzularnih predstavništava, uz jasno definisane političke i ekonomske ciljeve, moguće je na međunarodnom planu osigurati visok stepen vidljivosti. Sa druge strane, postojeća diplomatsko-konzularna predstavništva, osim redovnih nadležnosti, potrebno je reorganizovati i staviti u funkciju prvenstveno komercijalne diplomatije jer klasična ekonomska diplomatija dosad se pokazala prilično neefikasnom, a razloga za to je mnogo. Kroz direktnu poslovnu saradnju između kompanija moguće je osigurati ugovore kojima bi se povećao izvoz gotovih proizvoda iz Republike Srpske, ali i cele BiH. U tom kontekstu bi i trebalo posmatrati ideju o reorganizaciji rada DKP-a, jer je to zajednički interes cele BiH, a ne samo Srpske.
Evropa priznala izbore
Kako, kao diplomata, komentarišete stavove međunarodnih predstavnika i diplomata u vezi sa nedavno održanim izborima?
– Iz perspektive diplomate moram naglasiti da su stavovi vrlo jasni, kako onih koji su se oglasili, ali i onih koji se nisu dosad oglasili. Saopštenje misije OSCE-a najjasnije navodi da su izbori održani u fer i demokratskoj atmosferi. Čak i stav OHR-a, čiji su javno objavljeni strateški ciljevi sticanje kandidatskog statusa BiH najdalje do kraja ove godine, može se tumačiti kao njihova namera da se što hitnije provedu izborni rezultati. Dakle, u tom kontekstu, mislim da su predstavnici međunarodne zajednice čekali konačnu objavu rezultata od strane CIK-a kako bi podržali političke stranke u pregovorima, prvenstveno oko formiranja Saveta ministara.
Važna uloga predstavništava
Šta je sa predstavništvima Republike Srpske? Koja je njihova uloga?
– Ona moraju dobiti strateške odrednice i zaduženja za svoj rad, uz jasno merljiv učinak urađenog. Moraju biti u punom kapacitetu osposobljena, a neka već i jesu, da prate politiku Republike i da zagovarački deluju u interesu Republike u skladu sa međunarodnim trendovima i političkim kretanjima.
