Diplomata četiri godine na birou rada

Iako ga marokanski kralj redovno zove da učestvuje na naučnim skupovima islamskog sveta, u Srbiji nema ni posao, ni zdravstveno osiguranje: Profesor dr Mehmed Bećović

 

Profesora Bećovića svi su se setili kad je nedavno opet dobio poziv marokanskog kralja Muhameda Šestog i Ministarstva za islamska pitanja i vakufe da tokom meseca Ramazana bude njegov gost i učestvuje na skupovima na koje su pozvani najumniji muslimanski intelektualci iz celog sveta.

Profesor Bećović se opet sprema na put u Maroko, gde je proveo sedam uspešnih godina. To što je spreman da svoje znanje, iskustvo i veze stavi u službu prosperiteta Srbije nikoga izgleda ne interesuje. Bećović ne može kao iskusni diplomata i ekspert za arapsko-islamski svet sa ove trenutne pozicije da uradi nešto ni za sebe, svoju porodicu, ni državu u kojoj živi.

 Ponovo je stigao poziv iz Maroka i ponovo ćete biti gost kralja Muhameda Šestog…
– Pod pokroviteljstvom kralja Maroka Muhameda Šestog i Ministarstva za islamska pitanja i vakufe, u kraljevom dvoru u Rabatu nastavljena je lepa tradicija – organizacija ramazanskih naučnih akademija. Ovoj akademiji prisustvuje elita iz svih delova sveta, od Japana i Indije do Evrope i Amerike. Moje prisustvo od petnaestak dana, kao kraljev gost na dvoru, predstavljaće izuzetnu priliku za susret sa poznatim profesorima, verskim poglavarima, ministrima, ambasadorima iz islamskog sveta…

Čime ste zaslužili takvo poštovanje?
– Prvi sam diplomata iz Evrope koji je primljen na dvor marokanskog kralja. Od kralja Maroka kao ambasador dobio sam orden za zasluge u povezivanju dve zemlje. To što sam musliman, Marokanci su posebno cenili i stalno naglašavali da sam prvi ambasador musliman iz Evrope koji je pozivan na sve verske i ostale manifestacije kod marokanskog kralja. Imam puno prijatelja na visokim pozicijama u Kataru, Libiji, Saudijskoj Arabiji, Egiptu, Maroku, Kuvajtu, Tunisu, Alžiru… Želeo bih da iskoristim sve te veze nadajući se da ovoj državi trebaju stručnjaci, diplomate sa iskustvom, ali ništa od toga.

Kakvi su odnosi arapskih zemalja i Srbije?
– Arapske zemlje imaju još veoma velike simpatije prema Srbiji, ali smo mi dugo bili odsutni iz tog sveta. Marokanci su veoma zahvalni što sam uspeo posle 20 godina da zatvorim otvoreno pitanje Zapadne Sahare, koje je dovodilo i do prekida diplomatskih odnosa bivše SFRJ i Maroka.

Kad ste se posle sedam godina vratili u Srbiji, ne samo da niste angažovani u srpskom MIP-u, nego ste ostali bez posla i zdravstvenog osiguranja. Da li je moguće da Srbiji i Novom Pazaru nije potreban intelektualac?
– Ne znam šta se događa, valjda je sve to zbog toga što nisam angažovan ni u jednoj partiji i što iza mene ne stoji nijedan moćan lobi, a ovde je sve podređeno partijskim interesima. Kao ambasador puno sam učinio na povezivanju Srbije sa islamskim svetom, na ugovaranju krupnih poslova, na uspostavljanju diplomatskih odnosa Srbije sa UAE, KSA i Katarom.

U čemu bi Srbija mogla da sarađuje sa arapskim svetom?
– Sektor za koji bi trebalo zainteresovati investitore iz ovog regiona je turizam – posebno banjski i planinski. Osim toga, generalno iskorišćavanje geotermalnih i rashladnih voda termoelektrana za poljoprivrednu proizvodnju (rano povrće, cveće, lekovito bilje), ribnjake i mrestilišta, uzgoj pernate živine i druge stoke. Takođe, imamo dugogodišnji uspešan nastup, posebno građevinskog i vojnoprivrednog sektora, i dobro poznavanje lokalnih tržišta. Možemo im ponuditi meso i mesne prerađevine, konditorske proizvode, sokove i bezalkoholna pića, a imamo i odličnu ponudu mineralnih voda i mesnih halal prerađevina. Na tržišta arapskih zemalja i dalje možemo izvoziti traktore, automobile, autodelove, alate…

Da li Srbija opet može da se poveže sa nesvrstanim zemljama, među kojima je puno islamskih zemalja?
– Pitanje je da li imamo dovoljno pravih kadrova na pravim mestima za povezivanje Srbije sa nesvrstanima. Mi danas, nažalost, posebno u islamskom svetu, nemamo nijedno privredno predstavništvo. Diplomatska predstavništva su nedovoljno kadrovski osposobljena da se bave ovim vidom saradnje, a u većini slučajeva su akreditovani oni koji nemaju znanje i iskustvo da se bave ovim vidom ekonomske saradnje sa arapskim zemljama, koja se dosta razlikuje od naših principa poslovanja.

U Maroku ste nameravali da osnujete udruženje jugoslovenskih zetova. Mnogi danas moćni Marokanci i uopšte Arapi studirali su u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Skoplju i poženili se sa ovih prostora. Koliko su ti zetovi spremni da pomognu?
– Postojala je ideja veoma korisna osnovati udruženje jugoslovenskih zetova i studenata koji su studirali u bivšoj Jugoslaviji. Ideja bi sigurno dala dobre rezultate jer su oni danas uspešni stručnjaci na visokim funkcijama. Mada odustalo se od toga, te sam umesto udruženja predložio otvaranje počasnog konzulata u Kazablanki, što je sprovedeno.

Kako se danas živi u Sandžaku?
– Ko je pratio političku scenu Sandžaka proteklih godina, mogao je da zaključi da se nisu ostvarila nikakva ključna pitanja. Grad je postajao sve siromašniji, infrastruktura nikakva, ništa nije urađeno za poboljšanje življenja ovog naroda. Privatizacija je prošla u Sandžaku kroz fazu obezvređivanja svega da bi se u bescenje prodalo, a radnici su bukvalno izbačeni na ulicu. Sada narod živi u nemaštini i nezaposlenosti.