Uprkos svađi kuvara i botaničara da li je dinja voće ili povrće, niko ne može da ospori da je ova letnja biljka jedna od najzdravijih namirnica kojima možete da blagoslovite svoje telo u ovim letnjih danima.
Za početak dinja sadrži veliku količinu vode, pa je idealna za hidrataciju, a kako ima relativno malo kalorija, pogodna je za dijetalnu ishranu, kao diuretik i za čišćenje organizma. Jedna porcija dinje od 150 grama sadrži 53 kalorije, 0,3 grama masti, 13 grama ugljenih hidrata, 1,4 grama vlakana, 30 odsto dnevne količine vitamina A, 78 odsto dnevne količine vitamina C, a neke kalifornijske sorte znaju da sadrže i sto odsto dnevnih potreba vitamina A i C.
Ovo slasno povrće, često zamenjeno za voće, obiluje antioksidantima kolinom, zeaksantinom i beta-karotenom, koji organizmu pružaju zaštitu od mnogih bolesti.
Dinja sadrži nutrijente beta-karoten (iz kojeg se oslobađa vitamin A), vitamin C, lutein i zeaksantin, koji deluje antioksidativno i kao UV zaštita. Karotenoidi, recimo, usporavaju makularne degeneracije (bolest središnjeg dela mrežnjače kod starijih osoba), dok vitamini A i C mogu da uspore razvoj glaukoma. Beta-karoten smanjuje rizik od astme, kao i C vitamin.
Bogata vlaknima, kalijumoom, vitaminom C i kolinon, poželjna je i za zdravlje srca. Konzumacija hrane bogate kalijumom pomaže u regulaciji nivoa natrijuma što je važno kod tretmana visokog pritiska. Kalijum je potreban i za regulisanje ravnoteže vode, kiselo-bazne ravnoteže i neuromuskularne funkcije, a takođe igra važnu ulogu u prenosu električnih impulsa do srca. Unos kalijuma povezan je i sa smanjenim rizikom od kapi i gubitka mišićne mase.
Dinja takođe spada u lako probavljivu hranu i preporučuje se da se jede na prazan želudac i pre nekog drugog obroka. Dobar je izbor i za one sa osetljivim želucem jer sadrži enzime i ne troši energiju organizma na probavljanje hrane. Zbog obilja vlakana i vode sprečava zatvor i pomaže u regulaciji probave, zdravlju probavnog trakta i izbacivanju toksina iz creva.
Kolin, važan nutrijent u dinji, pomaže boljem snu, učenju i memoriji. Takođe je bitan i za održavanje elastičnosti staničnih membrana, transmisiju nervnih impulsa, iskorišćavanje masti i smanjivanje hroničnih upala.
Redovno konzumiranje dinje odlično je za lepotu kože i kose zbog uticaja vitamina A, koji je nužan za proizvodnju sebuma koji vlaži kožu i kosu i esencijalan je za njihov rast.
Čak su i semenke dinje, koje su takođe jestive, bogate proteinima, vlaknima i omega-3 masnim kiselinama.
