Dinar ne spasava, ni dijaspora

Uvek krivi drugi: Jorgovanka Tabaković

 

Vrednost dinara pada u odnosu na evro uprkos tradiciji da u letnjoj sezoni naši građani iz dijaspore dolaskom u Srbiju unose veliku količinu deviza, što gotovo po pravilu utiče na stabilizaciju kursa. Međutim, leto 2012, kad je evro vredeo 118 dinara i leto 2014. kada vredi 116 dinara, pokazuju da više ni dijaspora ne može da spasi kurs. Javnost ima razloga za zabrinutost, naročito ako se uzme u obzir objašnjenje centralne banke zbog čega nacionalna valuta slabi.
– Loše vesti u medijima o pretnji bankrotstvu u Srbiji oborile su poverenje investitora, a i međunarodni rizici zbog krize u Ukrajini čine da budu još suzdržaniji. Iako je tačno da je u letnjem periodu priliv deviza iz dijaspore veći, promena tog novca u menjačnicama ima zanemarljiv efekat na kurs – objasnila je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
Kad je reč o investitorima, tu treba napomenuti da je Srbiji za privredni rast potrebno nešto više od tri milijarde evra godišnje, a za prvih šest meseci u zemlju je ušlo 535 miliona evra investicija, dok su domaće banke u stranom vlasništvu vratile maticama u istom periodu 297 miliona evra zajmova. Investitori čitaju novine svakako, paničenje nikoga ne hrabri da ulaže, ali će pre čitanja novina svaki ozbiljan ulagač pogledati pre kakvi su nam zakoni, pravna sigurnost ulaganja, kakva je platežna moć na tržištu, a kakva infrastruktura. Na svim ovim poljima naši su parametri loši.

Strah da se ne ponovi 1993: Štampanje novca u Beogradu

Međutim, kad je reč o "medijskom udaru" na dinar, guvernerka možda i nije sasvim u krivu, ali bi morala da opomene nikog drugog do vladu i premijera, jer su upravo oni ti koji izazivaju medijsku tenziju o nadolazećoj katastrofi i bankrotu, grčkom scenariju i kolapsu privrede.
Na primer, premijer Aleksandar Vučić je u nekoliko desetina javnih istupa upozoravao na pretnju grčkog scenarija i to ne u dalekoj budućnosti, već u februaru 2015. Tako je izračunao dok je primao ostavku ministra finansija Lazara Krstića 12. jula. Sa ovime se saglasio i šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen koji je upozorio na grčki scenario 26. marta ove godine. I sam Krstić 16. jula priziva "hitne i oštre rezove jer nam preti grčki scenario", dok je samo dan pre kritike guvernerke i ministarka državne uprave Kori Udovički navela da se nad zemljom nadvija velika opasnost.
– Moraće malo da boli da ne bi kasnije mnogo bolelo. A šta je to mnogo, pa pogledajmo Grčku – kazala je Udovički novinarima.
Kako je objasnila, "grčki scenario" je kada država nije u stanju da finansira dugove, a dug je toliki da čitava zemlja radi samo da bi platila kamate koje sve više rastu.
U suštini je razumevanje problema veoma jednostavno, kaže ekonomista Milojko Arsić, nekada član Saveta guvernera.
– Nema slabe privrede sa jakom valutom. Narodna banka može intervencijama da sprečava prevelike oscilacije kursa, ali je njen zakonski zadatak da održava stabilnost cena i inflaciju, a ne određeni kurs. U suštini, dok privreda tone, nije realno očekivati jak dinar – objasnio je Arsić.