Marti je to rekao u intervjuu švajcarskom radiju i, uz opasku da mu je "nažalost, ili srećom, vreme dalo za pravo", naglasio da mu "ostaje ipak gorčina što se ništa nije učinilo ranije kako bi se do istine došlo, iako je bilo dovoljno indikacija da se to učini i da to štaviše mora da se učini".
"Odajem priznanje Klintu Vilijamsonu i mislim da je njegov izveštaj vrlo nezgodan pre svega za administraciju SAD i zatim i za vlade evropskih država. Ne treba zaboraviti da kada je NATO napao Srbiju bombardujući Srbiju i Kosovo, to je učinjeno protiv međunarodnog prava jer nije bilo dozvole Saveta bezbednosti" UN, rekao je Marti.
Etničko čišćenje nad SrbimaNa opasku voditelja švajcarskog radija da je to "dakle bilo etničko čišćenje", Dik Marti je uzvratio: "Da, tako je i zato Vilijamson govori o zločinima protiv čovečnosti, što je najteža optužba koja se može izreći". |
"I tada su Amerikanci rekli ‘nećemo intervenisati kopneno i treba nam saveznik na zemlji’ i oslonili su se na Tačija iako je američka policija već u to vreme imala vrlo ozbiljne indikacije o Tačiju kao ličnosti vezanoj za organizovani kriminal", rekao je Marti.
On je dodao da Madlen Olbrajt koja je tad bila na čelu američkog Stejt departmenta "nije htela da o tome ništa čuje i rekla je: ‘Prošlost je prošlost, moramo gledati u budućnost’".
Marti je istakao da u svom izveštaju on nikad nije stavio trgovinu organima u prvi plan.
"Vilijamson navodi i stav u mom izveštaju gde ja kažem da postoje dokazi za trgovinu organina za ‘šačicu’ slučajeva. Ali, ono što je bitno i što najveći broj medija nikad nije hteo da razume, jeste da je bilo na stotine ubistava, ljudi su mučeni, bili su zatočeni u užasnim uslovima i ubijani! I to je ono što je suštinski važno", naglasio je on.
Prema Martijevim rečima, da Savet Evrope nije po svaku cenu tražio izveštaj koji je on podneo "nikada ne bi bio stvoren specijalni tim gospodina Vilijamsona" kojem on, kako je dodao, odaje priznanje za njegovu hrabrost i njegov pošten rad.
Ali, rekao je Marti, "ustanovljena je funkcija tužioca, a da nije stvoren sud, što je apsurdno. Loša vest je po meni što Vilijamson odlazi. Pitanje je zašto. Možda mu je dosta diplomatskih pritisaka. Zašto još nema naslednika gospodina Vilijamsona i zašto još nema suda? Da li ponovo gledamo kako su ne baš najčasniji diplomatski interesi važniji od interesa pravde".
