Hrana koju jedete takođe može imati značajan uticaj na vaš seksualni život, a nova studija otkriva da je za muškarce srednjih godina mediteranska ishrana povezana sa boljom erekcijom.
Studija, koja je objavljena u časopisu Nutrients i nedavno predstavljena na godišnjem kongresu Evropskog kardiološkog društva, pratila je 250 muškaraca koji su imali erektilnu disfunkciju (ED) i visok krvni pritisak u kontekstu njihovih navika u ishrani, odnosno toga koliko se one preklapaju s mediteranskom ishranom, prenosi Eat this.
Istraživači su otkrili da su oni koji su se najviše pridržavali pravila mediteranske ishrane prijavili bolje “erektilne performanse”.
– Životne navike koje su od koristi našem zdravlju, a posebno one koje su od koristi našem kardiovaskularnom sistemu mogu zaštititi ili čak poboljšati erektilne performanse – kaže autor studije dr Atanasios Angelis sa Univerziteta u Atini.
Učesnici studije koji su se hranili najbliže mediteranskoj dijeti takođe su imali bolji protok krvi i viši nivo testosterona, a imali su i povećan kapacitetom vežbanja.
Istraživači veruju da pozitivan uticaj ishrane na erekciju ima veze sa sposobnošću da poboljša funkcionisanje krvnih sudova, kao i da pomogne u održavanju nivoa testosterona kako muškarci stare.
Angelis dodaje da je upoznavanje svih različitih namirnica koje su deo mediteranske dijete i pronalaženje načina da ih uparite sa hranom koju jedete svaki dan “najbolji način da zaista uživate i uključite ovu posebnu ishranu u svoju dnevnu rutinu”. Pokušajte da nakapate malo maslinovog ulja u sledeću salatu, zamenite prženu piletinu pečenom na roštilju ili uzmite šaku orašastih plodova umesto čipsa sledeći put kada posegnete za užinom.
Pravila mediteranske dijete
U mediteranskoj dijeti gotovo sve “sme” da se jede, ishrana se prilagođava sopstvenom ritmu i ukusu, namirnice nisu skupe i nema brojanja kalorija, niti merenja porcija. Ipak, treba se držati nekoliko jednostavnih pravila.
Maslinovo ulje je glavni izvor masti u ovoj dijeti, a sveže sezonsko voće i povrće osnova svakog obroka. Dosta se konzumiraju sir i jogurt, a riba i morski plodovi trebalo bi da budu češće na meniju nego druge vrste mesa.
Mediteranska dijeta koristi i dosta začinskog bilja, kao što su bosiljak, origano, ruzmarin, menta, peršun, a jelu se daje poseban šmek korišćenjem belog luka ili limuna. Pije se mnogo vode. Čaša crnog vina uz obrok je dozvoljena, čak poželjna, što je samo jedna od razlika u odnosu na brojne druge restriktivne dijete.
S druge strane, poželjno je potpuno izbaciti gazirane sokove i slatkiše, beli hleb i proizvode od belog brašna, mesne prerađevine kao što su salame, viršle i paštete, rafinisana ulja i margarin, industrijski obrađenu hranu…
Mediteransku ishranu odlikuju male porcije – nema raspoređivanja kalorija, ali nema ni prejedanja. Preporučuju se tri obroka dnevno, a u slučaju da u međuvremenu ogladnite, predlozi za zdravu užinu su šaka oraha, lešnika ili badema ili sveže voće i povrće.
