– Petrovac na Mlavi je u svakom smislu bogom dan za banjski, verski, seoski ili vikend turizam. Istovremeno, više od 12.000 naših stanovnika je na privremenom radu širom Evrope, a prema nekim procenama su u otadžbini sazidali oko 6.000 zaista prelepih kuća koje su većim delom godine prazne. To je ogroman smeštajni potencijal, ali i atrakcija za turiste iz zemlje i inostranstva – priča predsednik opštine Petrovac na Mlavi Radiša Dragojević.
Strah od "gostiju"Prema rečima Dejana Simonovića, i drugi dijasporci su zainteresovani za ovaj biznis, ali je većina i dalje skeptična i u strahu da bi kuće u koje su ulagali svoj "krv i znoj" neko nepoznat mogao da ugrozi ili da im nešto ukrade. |
Ideja opštine je da se tim ljudima ponudi mogućnost da ove kuće pretvore u pansione u kojima bi turisti mogli da odsedaju ukoliko se odluče da posete ovaj deo Srbije.
– Predstoje nam razgovori sa našim ljudima u dijaspori, ali verujem da će dobar deo njih pristati, jer već imamo nekoliko domaćinstava koja su započela ovaj biznis i veoma su zadovoljni – kaže Dragojević.
Jedan od njih je i 39-godišnji Dejan Simonović iz sela Ždrelo. Njegovi roditelji Slavica i Milorad su i dalje u Austriji, u Salcburgu, a on je tamo radio deset godina i vratio se 2000.
– Kada sam se vratio shvatio sam da je malo posla koji može da donese siguran kapital. Onda sam prihvatio ideju prijatelja iz Turističke organizacije Petrovca da pokušam sa izdavanjem apartmana u delu kuće koji smo sazidali, a sve ove godine je zvrjao prazan. Priznajem da sam bio skeptičan, ali sada sam više nego zadovoljan time kako se posao razvija i od dve sobe, sada imam već osam – veli Simonović, koji i dalje ulaže u pansione i prateće objekte.
Milijardu evra u kućama?Ne postoje zvanični ili čak približni podaci koliko vrede luksuzne vile i kuće dijasporaca u Petrovcu na Mlavi. Prema nekim, grubim procenama, zemljaci rasuti po Evropi i svetu su u njih uložili najmanje milijardu i 200 miliona evra. |
"Vesti" su pokušale da saznaju da li bi i druge opštine u Srbiji bile zainteresovane za ovakvu ideju. Tako Maja Mijajlović, šef kancelarije za dijasporu u Rekovcu, sumnja da bi dijaspora iz ovog kraja to prihvatila.
– Mi smo oktobra prošle godine i otvorili kancelariju kako bismo povezivali dijasporu sa zavičajem i pokušali da rešimo neke njihove probleme. Mislim da je ova ideja veoma dobra, ali mislim da bi manji broj ljudi na privremenom radu u inostranstvu to prihvatio. Poznajući mentalitet našeg naroda, mislim da bi se plašili da im turisti ne unište ono što su godinama stvarali. U svakom slučaju, opština bi bila voljna da se pridruži ovoj ideji, naročito zbog toga što mi nemamo ni pansionski, niti, pak, seoski turizam – kaže ona, dodajući da od 13.051 stanovnika, gastarbajteri u ovom mestu čine nešto više od 10 odsto, a najviše ih je u Nemačkoj, Švajcarskoj i Americi.
Miloš Vesić, predsednik Skupštine opštine Despotovac, kaže da od 23.000 stanovnika ima 3.000 meštana koji su na privremenom radu u inostranstvu. Uglavnom su u zemljama zapadne Evrope, a najviše u Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji.
Atraktivno za posetioce– Petrovac i okolina su bogati lovištima kako na sitnu, tako i na krupnu divljač i već imamo nekoliko lovačkih kuća sa kolibama za smeštaj. Istovremeno, u našem srezu su i tri veoma značajna manastira koja su malo poznata široj javnosti. Uz sve to, tu je i Banja Ždrelo sa geotermalnom vodom koja leči sve kožne infekcije – nabraja predsednik opštine i dodaje da će uskoro, na drugom kraju Petrovca biti završeno etno-selo Bistrica. |
– Ideja je dobra, ali dobar deo gastarbajtera predstavljaju stariji ljudi, koji plaćaju treća lica da im održavaju kuće. Zbog toga mislim da oni ne bi dozvolili da u njih uđu nepoznati ljudi, jer se plaše za imovinu koju su stekli teškom mukom. Oni veoma teško primaju nekog u svoja dvorišta, pa čak i one koji dolaze po mesni samodoprinos – objašnjava Vesić.
Gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma nije toliko optimističan po pitanju izdavanja dijasporskih kuća.
– U Jagodini ima mali broj gastarbajtera, a najviše ih ima u Rakitovu. Međutim, oni su se u to selo vratili sa privremenog rada. Ne verujem da bi oni izdavali svoje kuće, jer ni njih nema ko da čuva. Osim toga, Jagodinci koji imaju stanove i kuće za izdavanje mislim da će primati studente – kaže on.
"Idealno rešenje"Slobodan Stojanović iz Milive, koji se nakon 25 godina rada u Švajcarskoj sa porodicom u rodnu Milivu kod Despotovca vratio 2003. godine, rado bi, kaže, svoju kuću iznajmio turistima. |
