Godinama je bio slučaj da dinar naprasno ojača uoči velikog priliva deviza iz dijaspore, što se moglo tumačiti i nastojanjem države da relativno jeftino dođe do deviza od dijaspore kroz menjačke poslove. Ipak, ove godine je i to izostalo, što samo ukazuje da je manevarski prostor za špekulaciju mali ili da čak ne postoji. Javne finansije su u očajnom stanju.
Zvanični srednji kurs za ponedeljak iznosio je 121,5483 dinara za evro, što je ujedno najniža vrednost nacionalne valute prema evru od početka godine. Kako je objavljeno na sajtu Narodne banke Srbije, centralna banka je prodala u petak na Međubankarskom deviznom tržištu 60 miliona evra ne bi li ublažila pad. Nacionalna valuta danas prema zajedničkoj valuti evrozone vredi 1,7 odsto manje nego pre mesec dana i 5,4 odsto manje nego godinu dana ranije.
Južni tok trese budžetVrednost dinara mogu da poljuljaju izbori, formiranje vlade i slično. Ali, jedno finansijsko očekivanje sasvim je izvesno sada imalo veliki uticaj na pad dinara, to je odustajanje od gradnje Južnog toka. Reč je o investiciji od 2,5 milijardi evra i oko 200 miliona evra godišnje od tranzita gasa. Izostanak Južnog toka će bitno poremetiti i budžet za 2015. jer je vlada računala s početkom radova. – Da dinar ima jake temelje onda psihološki efekti ne bi uslovljavali ovakav kontinuitet pada dinara od početka godine – kaže Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja. |
Ne postoji jedan određeni razlog zašto srpska valuta gubi vrednost. Pre je to čitav niz faktora koji udruženi izazivaju tu pojavu. Bez investicija i izvoza nema priliva deviza, dijaspora svake godine sve manje donosi u maticu, a budžet nije realno planiran, pa se uvećava masa dinara.
Naravno, ima i psiholoških efekata, pa je tako na primer i vest o otkazivanju gradnje Južnog toka za Srbiju značila bar dve i po milijarde evra manje investicija i još 200 miliona evra manje u državnoj kasi od tranzitnih taksi. Jednostavno, Srbija sa i bez Južnog toka nije ista država.
U odnosu na dolar, dinar vredi 1,1 odsto manje i indikativni kurs za ponedeljak iznosio je 98,9726 dinara za dolar. Prema američkoj valuti, dinar je oslabio 2,5 odsto na mesečnom i 14,9 odsto na godišnjem nivou.
Najviša srednja vrednost kursa dinara bila je 1. januara ove godine, kada je evro iznosio 114,6421 dinar. Centralna banka je od početka godine na Međubankarskom deviznom tržištu kupila ukupno 200 miliona evra i prodala 1,525 milijardi evra, računajući i današnju transakciju, kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa.
NBS je u nekoliko navrata saopštila da su slabljenje dinara izazvali domaći uvoznici energenata povećanom tražnjom za devizama, kao i turbulencije na svetskom finansijskom tržištu zbog promene monetarne politike američkih federalnih rezervi.
– Nema jake ekonomije i slabe nacionalne valute i obrnuto. Stvar je jednostavna. Mi smo u takvoj situaciji da nam i spoljni faktori, koji nemaju veze s našom monetarnom i fiskalnom politikom mogu jako da utiču na kurs dinara – kaže Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
