– Na televiziji smo videli kako se i Sava i Drina izliva i kako poplavni talac bukvalno prelazi preko ovog kraja. Supruga Gospa je sa snajama i unucima ostala u Švajcarskoj, a mi smo se već u ponedeljak spakovali i došli. Na sreću voda se iz našeg dela sela povukla, ali je ostala u podrumima, pa već danima vadimo stvari i pokušavamo da ispumpamo vodu – priča 66-godišnji otac Njegomir.
Dvorište njihove kuće prepuno raznih pekarskih mašina, ali i nameštaja. Međutim, dok otac "komanduje" u spasavanju sopstvene imovine, njegovi sinovi, 40-godišnji Mladenko i tri godine mlađi Savo su organizovali rad u pekari koja je pretrpela mnogo manje štete.
– Ljudi su bukvalno u roku od nekoliko sati ostali bez igde ičega. Na sreću, nije bilo ljudskih žrtava, ali je veliki broj onih kojima je pomoć neophodna. Otuda smo se i odlučili da sve dok je to potrebno, pravimo i delimo hleb u celoj Bijeljini – objašnjava Savo.
Njegov brat dodaje da su se koncentrisali na pet prihvatnih centara, ali da hleb besplatno dele i svima koji prolaze ovim delom Bijeljine.
– Kako je voda krenula da se povlači, mnogi su odlazili do svojih kuća kako bi izvukli stoku, pa je logično da im se nađemo u nevolji – kaže Mladenko.
Svako veče, ova braća uz gajbice sa hlebom, ubacuju i vodu za piće, ali i mleko u prahu, slatkiše za najmlađe i ćebad.
– Bićemo ovde, uz svoj narod dok to bude bilo neophodno – poručuju Erići.
Objašnjavaju da je ovaj kraj i 2010. godine takođe zahvatila poplava, ali da je ova pet puta gora.
– Najbitnije je da nije bilo ljudskih žrtava. Stvari su prolazne i lako mogu da se zamene, ali ljudski život nema cene. To nikada ne smemo zaboraviti – veli Njegomir Erić.
Izbegli sa OzrenaErići su izbegli sa Ozrena krajem 1992, a drugi dom u otadžbini pronašli u okolini Bijeljine. |
