Da se publika u Beču uželela normalnog života, pozorišta i dobrih predstava, u vreme pandemije korona virusa, najbolje svedoči puna sala, u dva termina, u teatru “Akzent”.
Hit predstava beogradskog “Teatra na brdu” “Šećer je sitan osim kad je kocka”, o zgodama jednog bračnog para, koja je prikazana u organizaciji Zajednice srpskih klubova u Beču i udruženja “Dunav”, pobrala je u nedelju uveče simpatije publike u glavnom gradu Austrije. Karte za predstavu, prvobitno planiranu da se igra samo u jednom terminu u 19.30, brzo su planule, pa su organizatori ponudili još jedno izvođenje, u 16.30, za koji se desio isti scenario. Andrija Milošević, Viktor Savić, Sloboda Mićalović i Milena Živanović, koji tumače likove u komadu, rađenom po tekstu Nikole Pejakovića, ispraćeni su burnim aplauzom i ovacijama publike.
Andrija Milošević, glavni glumac, ali i idejni tvorac, kaže da “Vesti” da su ljudi jedva čekali da se vrate pozorištu.
– Mnogo vremena nije bilo predstava, a ljudi su se navikli. Mi, koji se bavimo predstavama, putujemo, idemo po celoj Evropi, mnogo godina smo uložili da bismo publiku navikli na dobre stvari. Mnogo godina je trebalo, a onda ođednom, kad je sve to prestalo, ljudi su se toliko zaželeli, da je ova predstava rasprodata. Pretpostavljam da je rasprodata i svaka koja dođe, jer ljudi jednostavo žele da gledaju – rekao je Milošević.
To je, primećuje nešto što ima tradiciju, posebno u Austriji, gde, kako kaže, među našom dijasporom takva tradicija odavno postoji.
Priseća se da, kada je pre 20 godina, počeo da radi, po mnogim državama zapadne Evrope nije bilo pozorišta, nije dolazilo toliko predstava, već su uglavnom dolazili pevači. Sad je kaže drugačije i to mu je veoma drago.
– Danas, recimo po Nemačkoj, imamo desetine gradova, sa odličnim pozorištima, koja imaju više od 500 mesta i uvek su puna. Dijaspora voli pozorište, hoće da čuju svoj jezik, da vide svoju emociju uživo, na sceni. To je za njih postalo nešto jako važno.
Na pitanje da li je moguće uopšte u novim uslovima igrati predstavu, kaže da njihovo gostovanje u Beču potvrđuje da je moguće, iako ima malih komplikacija, nepredviđenih troškova, stvari koje otežavaju…
– Pokušavamo da radimo kao da je sve normalno.
Pozorište, poručuje Milošević, mora da opstane, a da će tako i biti, kaže da ima dokaze, jer publika masovno dolazi na predstave.
– Desilo se da su se ljudi, kada je korona sve zaustavila, masovno prebacili na internet. Život je postao onlajn. I svi su mislili da će pozorište da trpi zbog toga. Međutim, ne. Luksuz je gledati čoveka uživo i zato su pozorišta puna, zato imamo toliko premijera i zato gde god vidim, ko god da gostuje, ima dosta publike – rekao je Milošević.
Priznaje da je, ipak, korona virus usporio realizaciju nekih projekata.
– Usporilo nas je, kasnimo dve godine, ali šta da radimo. To je vanredno stanje, kao rat, izvan naših mogućnosti i mi to ne možemo da kontrolišemo. Ali, tu smo, zdravi, za sada je sve u redu.
Uželeo se glumaca
Bečlije srpskog porekla zadovoljni su što, posle dugog vremena, ponovo mogu gledati predstave iz matice.
– Te predstave su nam nedostajale. Korona nam je uskratila ovaj deo kulturnog života, koji je meni mnogo nedostajao – kaže Marko Perić i dodaje da mu ne smeta ni da čeka u redu zbog kontrole “2G” pravila, jer se uželeo pravih glumaca, na pravoj sceni.
