Dijaspora je za devet meseci na Kosovo poslala 916 miliona evra, 54,4 miliona evra više u odnosu na prošlu godinu. Ekonomisti kažu da dijaspora, iako ima uticaja na privredu, nije posvećena sektorima koji obezbeđuju razvoj i pozivaju da se, osim u potrošnju, ta sredstva usmere i na proizvodnju.
Profesor ekonomije Ujkan Bajra rekao je da dijaspora daje veoma značajan doprinos ekonomskom razvoju Kosova i naveo da doznake koje šalju na Kosovo u proseku dostižu 16 odsto BDP.
– Tačno je da dijaspora daje veoma značajan doprinos, ne samo u doznakama koje šalje porodicama, već i za ekonomski razvoj zemlje. Počevši od rata i do sada, učešće doznaka koje naši sunarodnici šalju na Kosovo je u proseku dovedeno do 16 odsto BDP, što nije malo i očekuje se da će imati pozitivan uticaj i na privredni rast – rekao je Bajra.
On je naveo da većina tih sredstva odlazi na potrošnju što pozitivno utiče i na privredni rast, ali da bi bilo bolje ta sredstva usmeriti u proizvodne kapacitete.
Stručnjak za ekonomiju, profesor Musa Ljimani rekao je da se novac iseljenika u nedostatku programa ili razvojnih strategija Vlade troši na nekretnine, umesto u proizvodnju.
– S druge strane, oni su veoma pozitivni jer naša emigracija podržava potrošnju, da nije naše emigracije potrošnja bi bila katastrofalna. Ove pomoći ne idu u dobrom pravcu upravo zbog nedostatka programa koje vlada nudi – rekao je Ljimani.
On je pozvao Vladu da raznim programima podrži iseljenike i omogući im olakšice u fiskalnoj politici kako bi se orijentisali na proizvodnju.
– Mislim da bi Vlada trebalo da radi mnogo više nego do sada. Da ih podrži ne samo materijalno već i moralno. Da im ponudimo razne programe i olakšice u fiskalnoj politici kako bi privukli kapitalne avanse emigranata i oni bi se onda orijentisali na proizvodnju – rekao je Ljimani.
