Srpsko-nemački odnosi su u stalnom usponu, pečat im daje izuzetno razvijena privredna saradnja, a Srbija je ključni partner Nemačke na Balkanu. U našoj dijaspori leži velika snaga koja povezuje dve zemlje. Volela bih da u najvažnijim nacionalnim pitanjima očuvanja čuvanja našeg identiteta i poboljšanja položaja srpske zajednice svi nastupamo složno i jedinstveno, kaže za “Vesti” dr Snežana Janković, ambasador Srbije u Nemačkoj. Ona naglašava da nijedan upit naših državljana Ambasada ne ostavlja bez odgovora, da prati rad klubova sa namerom i željom da podrži njihove aktivnosti. Kao najvažniji i najlepši zadatak navodi prisustvo među decom i mladima iz dijaspore kojima je Ambasada Srbije njihov zajednički dom. Posebnu pažnju posvećuje spomen-obeležjima srpskih vojnika koji su izgubili živote na nemačkoj teritoriji tokom dva svetska rata.
Prošlo je nešto više od dve godine od vašeg dolaska na mesto ambasadora Republike Srbije u Nemačkoj, kako ocenjujete taj period, da li vas je korona, koja je obeležila veći deo tog perioda, sprečila da učinite nešto što ste planirali?
– Prethodne dve godine su, uprkos pandemiji i mnogim ograničenjima koja nam je nametnula, bile period intenzivnog rada na daljem unapređenju odnosa i saradnje između Srbije i Nemačke. Sa zadovoljstvom mogu da istaknem da su srpsko-nemački odnosi u stalnom usponu i da im pečat daje izuzetno razvijena privredna saradnja i veoma živa međuljudska razmena u brojnim oblastima. Nažalost, naše odnose opterećuje stav Nemačke prema Kosovu i Metohiji, za nas suštinskom pitanju. Zbog svega navedenog, od izuzetne je važnosti da sa Nemačkom negujemo redovan politički dijalog, da objašnjavamo našu poziciju i kontinuirano unapređujemo odnose. U protekloj godini, uprkos pandemiji, uspešno su realizovane brojne posete na visokom i najvišem nivou: ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković boravio je u poseti Berlinu početkom marta, a već krajem aprila je bivši ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas uzvratio posetu Srbiji. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović posetila je Berlin u maju, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić u junu, a u julu je državni sekretar Ministarstva inostranih poslova Nemačke Migel Berger posetio Beograd. Bivša kancelarka Merkel je na kraju svog mandata uvrstila Srbiju među malobrojne zemlje kojima je učinila oproštajnu posetu, uprkos negodovanju ostalih iz našeg regiona kojima je poseta izostala. Time je još jednom dala do znanja da je Srbija za Nemačku ključni partner u regionu, ostavivši istovremeno zalog novoj nemačkoj vladi da sa nama nastavi aktivno da razvija odnose i saradnju. Upravo je u službenoj poseti Beogradu boravio Adis Ahmetović, izvestilac za Zapadni Balkan poslaničke grupe Socijaldemokratske partije u Bundestagu, a očekujemo da će u narednom periodu i drugi nemački zvaničnici i predstavnici nove nemačke vlade posetiti Srbiju. Za nas je Nemačka izuzetno važan partner i u političkom i u ekonomskom smislu i sigurna sam da ćemo i sa novom vladom u Berlinu izgraditi dobre odnose i dalje unapređivati obostrano korisnu saradnju. Uostalom, poznanstvo i kontakti predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa kancelarom Olafom Šolcom postoje odranije. Naravno, mere protiv pandemije uticale su na to da se mnogi planovi koje sam zamislila do danas nisu mogli ostvariti. Tu pre svega mislim na brojne kulturne događaje i događaje namenjene našoj dijaspori, ali se nadam da će vreme pred nama omogućiti da i to realizujemo.
Uprkos pandemiji i svim lokdaunima, bili ste u Baden Virtembergu, Donjoj Saksoniji i tamo razgovarali sa predstavnicima naše dijaspore. U Berlinu ste posetili klubove Zlatni opanak i SNZ Mladost. Koliko ste uspeli da upoznate srpsku dijasporu u prestonici i širom Nemačke i kakav je vaš utisak o njoj?
– U svim saveznim pokrajinama koje sam u zvaničnom svojstvu posetila – u Hesenu, Bavarskoj, Donjoj Saksoniji, Hamburgu, Baden Virtembergu – neizostavni deo mog programa bio je susret sa našom dijasporom. Upoznala sam divne ljude, istinske patriote, pregaoce koji su dali veliki doprinos jačanju položaja naše zajednice u Nemačkoj i koji čine najvredniji potencijal i vezivno tkivo za izgradnju stabilnih i uspešnih bilateralnih odnosa Srbije i Nemačke. Naravno, usled pandemije nisam bila u mogućnosti da putujem onoliko koliko bih želela i upoznam naše ljude u svim krajevima Nemačke, ali se nadam da će se i to uskoro promeniti. U našoj dijaspori leži velika snaga koja povezuje Srbiju i Nemačku i volela bih da u najvažnijim nacionalnim pitanjima, očuvanja našeg identiteta i poboljšanja položaja srpske zajednice, svi nastupamo složno i jedinstveno.
Da li je u planu poseta još nekoj nemačkoj pokrajini i našim ljudima?
Planiram da posetim Severnu Rajnu Vestfaliju, u kojoj još nisam bila u zvaničnom svojstvu, iako je to trebalo da bude moja prva destinacija po stupanju na dužnost, ali je put odložen zbog pandemije i trebalo bi da se realizuje u narednim mesecima. Takođe bi trebalo da posetim još neka nova mesta i da ponovo odem u Hesen, Bavarsku i druge pokrajine sa kojima imamo konkretne aktivnosti, kao što je, na primer, predstojeća Minhenska bezbednosna konferencija ili zasedanje Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju.
Skromna proslava Sretenja
Bliži se Sretenje, da li će biti organizovana proslava povodom Dana državnosti Srbije, ili će važeće epidemiološke mere uticati na obeležavanje praznika?
– Epidemiološke mere će, nažalost, svakako uticati na obeležavanje Dana državnosti. Ipak, želja mi je da ovaj dan obeležimo u skladu sa važećim antipandemijskim merama, a to znači uz prisustvo manjeg broja naših najznačajnijih partnera iz nemačkih institucija i predsednika udruženja naše dijaspore. Nadam se da ćemo već sledeće godine biti u prilici da na ovaj svečani dan ugostimo i mnoge druge predstavnike naše dijaspore iz čitave Nemačke, kako dolikuje i kako smo i učinili na velikom prijemu u Berlinu pre početka pandemije 2020. godine.
Podrška školi i klubovima
U Nemačkoj živi više stotina hiljada građana Srbije i Srba iz našeg regiona. Očuvanje srpskog jezika i kulture za generacije koje se u Nemačkoj rađaju i stasavaju postaje sve veći izazov. Posebnu podršku ste dali dopunskoj nastavi na srpskom jeziku. Organizovali ste literarni konkurs za učenike, pokrenuli inicijativu za onlajn časove, kako bi srpski i istoriju učila i deca u mestima gde nema mogućnosti za otvaranje odeljenja. Hoće li biti još akcija usmerenih prema najmlađima?
– Najvažniji i najlepši zadatak naše ambasade je da na različite načine bude prisutna među decom i mladima iz dijaspore i da svojim angažmanom pokazuje na delu da je Ambasada Srbije njihov zajednički dom. Radosni smo zbog izuzetno lepog prijema naših dosadašnjih akcija i odziva učenika na naš literarni konkurs o očuvanju srpskog jezika. Ambasada je zajedno sa nastavnicama Dopunske škole aktivno promovisala nastavu srpskog jezika, što je u prošloj godini doprinelo povećanju broja učenika. S obzirom na to da procenjujemo da na našem konzularnom području živi više od 30.000 državljana Republike Srbije, trudićemo se da broj učenika Dopunske škole na srpskom jeziku iz godine u godinu raste. Veliki trud ulažu i značajan doprinos tome daju i naši generalni konzulati. U planu imamo još mnogo aktivnosti namenjenih negovanju srpskog jezika, tradicije i kulture među našom decom koja žive u Nemačkoj, uz gostovanja dečjih pisaca i pesnika iz matice, nastavak literarnih konkursa i druge lepe i podsticajne akcije, kojima ćemo, nadam se, čim epidemiološka situacija dozvoli, obradovati svu decu koja uče srpski jezik.
Kakve su još mogućnosti ambasade, kada je u pitanju očuvanje srpskog identiteta u stranoj zemlji?
– Ambasada prati rad klubova naše dijaspore, sa namerom i željom da podrži njihove aktivnosti. Posetili smo pojedina udruženja i razgovarali o njihovim aktivnostima i planovima za predstojeći period. Spremni smo da učestvujemo u zajedničkim programima, posebno onim sa ciljem negovanja srpskog jezika, tradicije i kulture. Veoma je važno da naša kultura bude predstavljena i nemačkoj publici, što bi doprinelo većoj vidljivosti i prepoznatljivosti naše zajednice. Ambasada je, na primer, na konkursu Uprave sa saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, podržala nekoliko projekata, koji su kasnije i dobili finansijsku pomoć. Jedan od njih je izložba “Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata”, koja će biti upriličena u Berlinu i u nekim našim generalnim konzulatima. Javnosti će biti prikazan fotografski i drugi materijal potomaka učesnika Velikog rata iz Srbije i rasejanja, koji se decenijama nalazio u privatnim kolekcijama i zbirkama. Trudimo se da održavamo kontakt i organizujemo susrete sa dijasporom na teritoriji čitave Nemačke, ali zbog velikih razdaljina, posebno sada, u vreme pandemije, to nije jednostavno. Nadam se da će se u narednom periodu steći uslovi za okupljanje predstavnika naše dijaspore iz svih krajeva Nemačke, na tematskim skupovima koje planiramo da organizujemo, kako bismo sagledali potrebe i načine na koje Ambasada Srbije i matična država mogu da pomognu našoj dijaspori i da razvijaju zajedničke projekte i aktivnosti.
Pre dolaska u Berlin bili ste u Švajcarskoj. I tamo ste imali brojne kontakte sa našim građanima, prisustvovali priredbama. Da li ima neke razlike u potrebama naših ljudi u ove dve zemlje?
– U svim zemljama u kojima sam službovala, pa čak i u Japanu gde je broj naših ljudi veoma mali, odnos sa dijasporom bio je jedan od prioriteta ambasade. Potrebe naših ljudi uglavnom su slične i svuda su izuzetno dobro primljene pažnja i agilnost ambasade kada je u pitanju konzularna pomoć, kao i trud na negovanju naše kulture, srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Želim da zahvalim “Vestima” na dugogodišnjoj izuzetnoj saradnji i u vreme mog prethodnog mandata u Švajcarskoj i sada, i da istaknem da visoko cenim pažljivo praćenje događaja u organizaciji Ambasade Republike Srbije i posvećenost u izveštavanju o pitanjima od značaja za dijasporu.
Odogorimo na svako pitanje
Sa kakvim se problemima naši građani ovde susreću, koje probleme pokušavaju da reše uz pomoć Ambasade Srbije i koliko uspevate da im pomognete?
– Državljani Republike Srbije u Nemačkoj se u najvećem broju slučajeva uspešno integrišu i bez većih poteškoća uspevaju da reše svoj boravišni i radni status u Nemačkoj. Do intervencije ambasade najčešće dolazi kada stranka iz nekog razloga nije u potpunosti ispratila neophodnu administrativnu proceduru ili neku obavezu nije na vreme regulisala. Tada se mi obraćamo nemačkim organima i dobijamo odgovor ili razjašnjenje, nakon čega stranka nastavlja postupak. Uloga ambasade u najvećem broju ovakvih slučajeva je savetodavna, a naše obraćanje nemačkim organima uvek bude produktivno, jer se nakon toga u dogovoru sa strankom utvrdi način za dalje postupanje. Ambasada je u prethodnom periodu, zajedno sa generalnim konzulatima, pružala značajnu pomoć u evakuaciji naših državljana u Srbiju po izbijanju pandemije, a posle toga je nastavila da prati razvoj situacije u Nemačkoj i Srbiji u pogledu pooštravanja ili ublažavanja protivepidemijskih mera i na sve dostupne načine obaveštavala naše državljane, pomažući im tako da se što bolje obaveste i izbegnu eventualne posledice pri putovanjima. Ambasada je najčešće pomagala našim državljanima koji dolaze na lečenje u Nemačku tako što im je pribavljala dozvole za ulazak i izuzeće od karantina i time im omogućavala nastavak lečenja. Nijedan upit naših državljana ambasada ne ostavlja bez odgovora, na tome insistiram i moje kolege u ambasadi su u tome vrlo ažurne, čak i kad nismo u mogućnosti da im pomognemo. Tada ih uputimo na nadležnu instituciju koja njihov problem može da reši i savetujemo kako da postupe.
Nemci hvale srpsku ekonomiju
Često se navodi da je Nemačka vodeća ekonomija i najvažnija zemlja Evrope. Da li i vi delite takav utisak?
– Nemačka je “lokomotiva” evropskog razvoja i naš najvažniji spoljnotrgovinski i privredni partner. Višedecenijske privredne veze i brojne nemačke investicije u Srbiji dovele su do rekordne vrednosti uvoza i izvoza u protekloj godini, više od šest milijardi evra. Odlični ekonomski odnosi čine Nemačku najvažnijom evropskom ekonomijom za nas, a tu je i snažan nemački uticaj u okviru EU, čijem punopravnom članstvu i Srbija teži. Stoga i na širem geopolitičkom planu, a i u ravni naših bilateralnih odnosa, Nemačka spada u najznačajnije zemlje i partnere.
Imali ste prilike da kontaktirate sa nemačkim političarima i privrednicima, kakav rejting ima Srbija kod njih?
– Nemački političari pozdravljaju napredak koji je Srbija postigla u reformskom procesu na putu evropskih integracija i u transformaciji društva. Izuzetno dobro je primljeno nedavno sprovođenje referenduma o ustavnim amandmanima u oblasti pravosuđa. Uzimajući u obzir celokupne reformske rezultate, Nemačka je u decembru 2021. podržala napredak Srbije u evrointegracijama, glasavši za otvaranje Klastera 4 o životnoj sredini. Naročite pohvale dobijamo za naša ekonomska postignuća, koja moji sagovornici jednoglasno ocenjuju velikim uspehom. Ceni se i to što iz Beograda dolaze dobre inicijative i ideje u pogledu regionalne saradnje. U poslednje vreme sam, uprkos ograničenjima usled pandemije, imala mnogo susreta sa predstavnicima nekih od najvećih nemačkih kompanija i svi su ne samo zadovoljni poslovanjem u Srbiji, već su spremni i na proširenje svojih poslovnih kapaciteta i svoje dobro iskustvo u poslovanju u Srbiji rado prenose drugim nemačkim privrednicima. Nemačka smatra Srbiju najvažnijom zemljom regiona i u tom smislu su i očekivanja od nas ponekad veća nego od ostalih. Sigurno je da će na putu daljih reformi u procesu evrointegracija biti i teških momenata, problema i kritičnih glasova iz nemačkih političkih krugova, ali smatram da Srbija treba vredno, dosledno i istrajno da nastavi putem koji je zacrtala, vodeći računa o svojim vitalnim nacionalnim interesima.
Sreli ste se i sa Gertom Rabovim, novopostavljenim direktorom za Srbiju Nemačke privredne komore u inostranstvu. Da li Nemačka i Srbija mogu da unaprede svoje odnose i saradnju, pre svega ekonomske, imajući u vidu da brojne nemačke firme već imaju proizvodne pogone u našoj zemlji?
– U ekonomskom sektoru postoji veliki prostor za dodatno unapređenje saradnje. Zahvaljujući nemačkim investicijama otvoreno je oko 75.000 radnih mesta u Srbiji, a cilj nam je da taj broj uskoro bude 100.000. Spoljnotrgovinska razmena je premašila šest milijardi evra prošle godine, što je ne samo rekord u dosadašnjoj saradnji, već i u odnosu na druge zemlje. Ovako visoka razmena robe i usluga ostvarena je u godini u kojoj su posledice pandemije bile osetne. Srbija ostvaruje suficit u trgovini uslugama sa Nemačkom i u oblasti poljoprivrede, što ove sektore stavlja na vrh kada je reč o unapređenju ekonomskih odnosa. Gospodin Gert Rabov ima dugogodišnje iskustvo u unapređenju saradnje između nemačkih privrednika i zemalja u kojima je bio angažovan i ja sam već razgovarala sa njim o organizovanju zajedničkih skupova sa ciljem prezentacije prednosti poslovanja u Srbiji i direktnog povezivanja privrednika dveju zemalja. Nemačka privredna komora u Beogradu može da doprinese i u obuci i usavršavanju zaposlenih, a potencijali saradnje postoje i u okviru evropskog Zelenog plana.
Nedavno je, posle dugog vremenskog perioda, došlo do promena vodećih funkcionera u Kancleramtu. Jesu li sada bolji uslovi da se položaj Srbije unapredi?
Nemačka politika prema Srbiji je deo njene ukupne politike prema regionu i rezultat je i nemačkih interesa i samog razvoja na Zapadnom Balkanu. Konstante te politike su poznate, a značaj Nemačke za naše evropske integracije, privredna isprepletanost i potrebe saradnje ukazuju da je u našem interesu izgradnja najboljih mogućih bilateralnih odnosa sa Nemačkom. Do promena nije došlo samo u Kancleramtu, već i u drugim vodećim institucijama – MIP i Bundestagu, pre svega. Smatram da ne treba očekivati suštinske promene odnosa prema našoj zemlji, ali bih očekivala da nova vlada unese novu dinamiku i neke konkretne ciljeve u pogledu naših evropskih integracija i daljeg razvoja saradnje. Jačanje bilateralnih odnosa je u obostranom interesu, a stav nemačkih zvaničnika je da je Srbija ključna zemlja za stabilnost i napredak u regionu. Naša brojna i dobro integrisana dijaspora igra pritom važnu ulogu. Prvi signali i iz Kancleramta i MIP Nemačke ukazuju da region ostaje visoko na listi prioriteta nemačke spoljne politike, a samim tim i odnosi sa Republikom Srbijom.
Ostaje klinč oko Kosova
Devedesetih godina, mnogi građani Nemačke su, uprkos intenzivnoj medijskoj antipropagandi o Srbiji, podržavali pravednu borbu Srba za opstanak na viševekovnim životnim prostorima, dok su vodeći političari na vlasti bili sasvim suprotnog mišljenja. To se još više zaoštrilo tokom NATO bombardovanja 1999. Od tada su se mnogi političari u nemačkom parlamentu izmenjali, da li je uopšte moguće korigovati njihovu iskrivljenu sliku o Srbiji, ili je čak dovesti na neki realan nivo?
– NATO bombardovanje i otcepljenje Kosova i Metohije kao rezultat te intervencije, duboko su usađeni u svest naših građana kao najveća nepravda i jedan od najvećih zločina počinjenih nad srpskim narodom. Utisak je da se vremenom svest o toj akciji pomalo menja i kod nekih nemačkih političara, što povremeno nagoveštavaju u direktnim kontaktima, ali ne i javno. Nemačka će opravdavati svoje pozicije iz devedesetih godina klišeiziranom interpretacijom događaja, ona sve vreme pruža snažnu podršku izgradnji “kosovske državnosti” i sve aktivnosti u tom smislu su na linijama poznate nemačke politike. Međutim, ni ona ne može da zanemari činjenicu da smo ušli u dijalog sa Prištinom u cilju normalizacije odnosa i poboljšanja života naših građana i da smo iskreno posvećeni tom dijalogu. Opstrukcije dolaze iz Prištine i mnogi nemački političari su toga svesni. Takve postulate nemačke politike, koji se kose sa našim interesima, veoma je teško menjati, ali je na nama da se držimo svojih nacionalnih interesa i da na njihovom ostvarenju, u složenim geopolitičkim okolnostima, radimo najbolje što umemo i možemo.
Japan druga domovina
Mnogi ne znaju da ste pre Švajcarske više godina službovali u Ambasadi Srbije u Japanu. Prethodno ste studije japanskog jezika završili sa prosečnom ocenom 10. Kako se sećate boravka u Japanu?
– U Japanu sam službovala u dva navrata, tamo sam provela skoro 10 godina. Budući da sam studirala japanski jezik i književnost, predavala sam na Filološkom fakultetu u Beogradu i doktorirala u Japanu, da sam prevela nekoliko dela japanske književnosti na srpski jezik i kao mladi diplomata 2000. godine osvojila nagradu Ministra inostranih poslova Japana za stranog diplomatu koji najbolje govori japanski jezik, Japan je na neki način i moja druga domovina. Boravak u toj fascinantnoj zemlji bio je bogat sjajnim kulturološkim iskustvima i spoznajama najviših vrlina japanskog naroda, koje su se pokazivale u nezamislivo teškim vremenima, kao posle katastrofalnog zemljotresa i cunamija 2011. godine.
Na Dalekom istoku je naša dijaspora znatno malobrojnija nego u Evropi, šta možete da kažete o našim ljudima koji tamo žive i rade?
– Među njima ima dosta naučnika, studenata, umetnika, izuzetno uspešnih poslovnih ljudi. U vreme kada sam ja službovala u Japanu, dakle do 2011. godine, Srba je u čitavom Japanu bilo 150. Međutim, kao i naša dijaspora u Evropi i drugde u svetu, tako su i naši ljudi u Japanu oni koji svojim poznavanjem japanske poslovne kulture i mentaliteta mogu na najbolji način da doprinesu jačanju naših veza i saradnje.
Da li sada posle svega na diplomatskim susretima možda imate neki malo prisniji kontakt sa kolegama iz Japana?
– Naravno, i ranije u Švajcarskoj i sada u Nemačkoj imam izuzetan odnos sa japanskim ambasadorima. Japanci umeju veoma da cene kada neko govori njihov jezik i nastoje da sa takvim osobama neguju posebne odnose.
Da pamtimo naše vojnike
Memorijal srpskim zarobljenicima stradalim u Ulmu tokom Velikog rata
Pomen u Likenvaldeu
Sudbina je mnoge srpske borce iz oba svetska rata dovela na teritoriju Nemačke, iako su to za nas bili odbrambeni ratovi i vodili se samo u Srbiji. Da li imamo dovoljan uvid u broj onih koji su živote ovde okončali. Koliko znamo o spomenicima našim borcima i zarobljenicima koji su do sada uz inicijativu ili odobrenje domaćina, podignuti širom Nemačke?
– Broj srpskih ratnih zarobljenika u oba rata varira u zavisnosti od izvora. Prema srpskim podacima, tokom Prvog svetskog rata je u Nemačku internirano nekoliko destina hiljada vojnika, a u Drugom, za koji postoje pouzdaniji izvori, oko 200. 000 vojnika i 12.000 oficira. Nemački izvori navode i veće brojeve, prema kojima je više od 300.000 vojnika, oficira i podoficira odvedeno u ratne logore širom Nemačke. U Nemačkoj postoji veliki broj srpskih grobalja i memorijala iz oba svetska rata, za sada je otkriven 46. Ratni memorijali na konzularnom području Ambasade Srbije koji su dobro održavani i o njima se pored nekih naših veoma posvećenih građana staraju i Nemačko udruženje za brigu o ratnim grobljima (Deutsche riegsgraberfursorge e.V.) i nemačke lokalne zajednice i opštine. Na području Ambasade Srbije u Berlinu je do sada registrovano 12 ratnih memorijala iz Prvog i Drugog svetskog rata. Najpoznatija groblja i mesta stradanja nalaze se u Buhenvaldu, Zaksenhauzenu, Berlinu, Kenigsbriku, Likenvaldeu, Nojbrandenburgu, Ulmu i Grosberenu. Svake godine na Dan primirja Ambasada Republike Srbije polaže lovorov venac na spomenik srpskim zarobljenicima iz Prvog svetskog rata u mestu Kenigsbrik, nedaleko od Drezdena. Na Vidovdan, zajedno sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve iz Berlina, polažemo venac na spomenik zarobljenicima logora Stalag III iz Drugog svetskog rata. Nedavno smo došli do saznanja da se u mestu Kenigsvarta, u Saksoniji, nalazi groblje na kojem su, pored poljskih i nemačkih, sahranjeni ratni zarobljenici iz tadašnje Kraljevine Jugoslavije. Predstavnici Ambasade su otišli u Kenigsvartu da posete groblje i položili venac. Listu sahranjenih ratnih zarobljenika, na kojoj se nalaze 33 imena vojnika iz Jugoslavije, dostavili smo našim institucijama sa molbom da se na osnovu dostavljenih podataka istraži njihovo poreklo. Kada god odem u zvaničnu posetu nekoj saveznoj pokrajini, dve stvari su mi, pored sastanaka sa nemačkim zvaničnicima, najvažnije: susret sa predstavnicima srpske zajednice, od kojih želim da čujem savete i predloge za buduću saradnju, i poseta vojnim spomen-obeležjima, kako bih odala poštu našim velikim precima, srpskim vojnicima koji su izgubili živote na nemačkoj teritoriji tokom dva svetska rata.
