Glas dijaspore na beogradski miting građana iz cele Srbije Svi kao jedan jedan 13. aprila je stigao iz Holandije od sveštenika Nenada Ilića, koji je istakao da “dijaspora svakim danom sve više raste dok se Srbija sve više smanjuje” mada, kako je naveo, mnogi koje sreće radije bi bili u Srbiji nego na Zapadu.
Uz ovu, jednu od ključnih poruka sa protesta koji je okupio oko 35.000 građana, Ilić je rekao da će “Crkva uvek biti uz one koji traže istinu i pravdu.”
– Crkva ne treba da se bavi stranačkom politikom, ali kad nepravda i laž postanu očigledni, Crkva ima obavezu da stane u zaštitu vernog naroda. Ne treba da vas bune pojedinačne reakcije pojedinaca iz Crkve. Ona nije partija, nema glavni odbor. Crkva su svi zajedno i pokojni, i narod, i sveštenstvo, i narod, predvođeni zajedno u Hristu, u istini – poručio je Ilić u pismu koje je pročitala njegova supruga Anastasija.
Opozicioni protest mogao bi se nazvati maratonskim, pošto je trajao punih pet sati i završio se porukom vlastima da ima rok od šest dana da se pozitivno izjasni o zahtevima opozicije ili će u suprotnom, biti organizovan novi protest.
Zahtevi su izmenjeni, opozicija više ne traži ostavku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a vlast šalje male signale da bi moglo da dođe do razgovora u institucijama. Iako se 13. aprila uoči građanskog protesta osećala naelektrisana atmosfera i sam miting je prošao bez “državnog udara” kako je tvrdila vlast, ali i bez ikakvih sukoba i incidenata.
U danu posle dana “D” kako su ga nazivali i vlast i opozicija, oba politička pola su, reklo bi se, reterirala i prestrojila se u hodu. Osnovna nit niza poznatih ličnosti i lidera opozicionih partija građanima Srbije, bila je poziv na njihovo jedinstvo, a posle poziva predsednice Skupštine Maje Gojković opoziciji da dođe na konsultacije.
Opozicija je takođe, spustila loptu, pa umesto ostavki državnog vrha, zahteva zajedničku komisiju vlasti i opozicije za definisanje fer i poštenih izbornih uslova, izbor novog sastava Regulatornog tela za elektronske medije, ali i tehničkog i uređivačkog tima Radio televizije Srbije i Radio televizije Vojvodine.
Te zahteve, međutim, Gojkovićeva vidi kao besmislene, ali će ipak “svakako ovih dana sesti i razgovarati sa predsednikom Republike o svemu”.
– Ovo je predizborna godina i u zemlji koja je kandidat za članstvo u EU, dužni smo da sprovodimo način izbora kao u drugim evropskim zemljama – prokomentarisala je i ukazala da izborni zakoni ne mogu da se menjaju nekoliko meseci pred izbore i da to znaju i oni koji su izneli te besmislene zahteve smišljene posle šetnje.
Ona je, osvrnuvši se na zahtev opozicije u vezi sa RTS i RTV, rekla je da prvi put čuje da stranke vlasti i opozicije treba da uređuju TV program.
“Videće šta je 100.000 ljudi”
Opozicija je oročila izjašnjavanje vlasti na 19. april, za kada vlast najavljuje veliki skup, a Vučić poziva “sve ljude pristojne Srbije” da suprotstave “fašizmu i retajkunizaciji”, jer kako je rekao, “od toga što ćutimo nećemo moći da se suprotstavimo”.
– Najbolji način je da uvek mirno, dostojanstveno, ali odlučno se suprotstavimo – poručio je Vučić, a ministar policije Nebojša Stefanović je kazao da će 19. aprila “moći da se vidi razlika kako izgleda kada je na ulicama 7.000 i 100.000 ljudi”.
– Isto mesto, ali slika će biti drugačija, sa neuporedivo više ljudi. Moći ćete da vidite kako će ulice izgledati kada bude bilo 100.000 ljudi – poručio je Stefanović.
Vučić: Eto im Ljotić, ako neće Maju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je načelno iskazao spremnost za dijalog, ali istovremeno deo opozicije nazvao fašističkom.
– Gojkovićeva ih je pozvala na dijalog na mestu gde se dijalog odigrava, ako fašistički zamenik fašističkog lidera Kiprijanović neće sa Majom, pa dobro, probudite Ljotića pa sa njim razgovarajte – poručio je Vučić u razgovoru s novinarima.
Gojkovićeva koja je opoziciju prvi put pozvala na dogovor uoči protesta, u ponovljenom zahtevu je obrazložila da to čini da bi započeo dijalog i razgovor “o procedurama, o amandmanima, o dopunama dnevnog reda kao i o tome kako bolje da zastupamo građane u Srbiji”.
Hladan tuš od Norvežanina
Ambasador Norveške Arne Sanes Bjernstad je u intervjuu beogradskom “Kuriru” rekao da mu je “teško da razume, a još teže da objasni nekom u Norveškoj šta srpska opozicija nudi drugačije od vlasti u ekonomskim, socio i spoljnim pitanjima, kad nema zajednički program i dogovor”.
Dodao je i da pokušava da shvati šta ujedinjuje opoziciju, i kakve alternative nudi, “jer se ne slaže u mnogim stvarima, osim u protivljenju vlasti”. Vlada, kako kaže, takođe predstavlja široku koaliciju koja nekad, zbog različitih izjava nekih ministara, može biti teška za razumevanje, “ali bar ima program zasnovan na vojnoj neutralnosti, članstvu u EU i ekonomskim reformama”.
Uskoro o Kosmetu
Maja Gojković poručuje i da se mnogo buke diže oko 35 poslanika koji, kako kaže, “povremeno neće da učestvuju u delu rada” parlamenta.
– Ima dijaloga između poslaničkih grupa koje podržavaju vladu i većeg dela opozicije koja učestvuje u radu. Mesto svim poslanicima je u parlamentu, u debati, gde se rešava deo problema naših građana. Po hitnom postupku ćemo razmatrati leks specijalis o kreditima u “švajcarcima”, a zatim i o takozvanom Tijaninom zakonu – rekla je Maja Gojković i najavila održavanje sednice posvećene Kosovu i Metohiji.
Naprednjaci “branili” Skupštinu
Poslanici vladajuće koalicije su noć uoči i na dan protesta proveli u parlamentu, a šef poslaničkog kluba naprednjaka Aleksandar Martinović rekao da su tako pokazali “kako mirno, civilizovano i demokratski mogu odbraniti institucije od onih koji bi nasiljem hteli da ponište izbornu volju građana”.
– Sačuvali smo Skupštinu od onih koji su imali jasan plan, da uđu silom i da pokušaju da izazovu incident, da isprovociraju sukob s poslanicima SNS-a, sukob sa policijom. Taj pokušaj im je propao – rekao je on, mada su opozicioni lideri više puta ponovili da neće ulaziti u institucije.
