Miodrag Kreculj, predsednik "Basket Srbija Minhen", kaže da je za to kriv Zakon o dijaspori koji je neprecizan i u kojem nisu do kraja jasno definisani uslovi izbora kandidata.
– Ne može se izbor delegata u Skupštinu dijaspore prepustiti jednoj ili nekoliko organizacija, kao ni grupi organizacija i udruženja. To mora biti stvar gde će svi naši građani, ali i Crkva, i konzulati, i ugledni pojedinci reći svoju reč. Jednog kandidata za Skupštinu može da preporuči samo rad, dugotrajan angažman, iskustvo i uspešnost u tome, ali i poznavanje problema dijaspore i te materije koja je publikovana u medijima – smatra Kreculj.
On ne veruje da će srpske organizacije, udruženja, klubovi i društva uspeti da se dogovore o izboru kandidata, pogotovo što svi nisu ni registrovani na način kako se to traži iz Ministarstva za dijasporu i neće uspeti to da obave na pravi način do predviđenog roka. Posebna tema je broj predloženih kandidata za pojedine zemlje u kojima živi srpska dijaspora.
Mića Aleksić
– U Rumuniji gde živi 20.000 Srba ili u Mađarskoj sa 5.000 naših ljudi imaće po jednog svog predstavnika, a u Nemačkoj živi 450.000 naših ljudi i njih treba da predstavljaju četiri delegata. To je apsurdno, jer tamo će jedan delegat zastupati interes pet ili 20.000, a u Nemačkoj više od 100.000 ljudi. Osim toga, već su pokušali da ta četiri delegata između sebe podele Centralni savet Srba Nemačke i Savez srpskih udruženja u Nemačkoj. Prvo je bila varijanta po dva delegata za njih, a onda su iz Baden-Virtemberga rekli da oni smatraju da njima pripadaju tri mesta. Naravo, u tim njihovim kalkulacijama nema Bavarske, koja je, to moram reći, katastrofalno organizovana – kaže Miodrag Kreculj.
Za razliku od Nemačke, gde je već došlo do svađe među predstavnicima srpskih udruženja, u Francuskoj, gde se biraju dva delegata, za sada nije bilo trvenja. Skupština dijaspore Francuske, kao najviši organ udruživanja, a kojom odnedavno predsedava Siniša Blagojević, već je obavila veliki deo pripreme, svi klubovi i Zajednice dobile su neophodne informacije i uputstva.
– Naš aktuelni predsednik je već bio na konsultacijama u Beogradu, potom je išao na lionsko i strazbursko područje, ali, nažalost, tamo je zamrla većina srpskih klubova. Oživljavanje na jugu Francuske je preuzeo Vidosav Purić, obaviće konsultacije i koliko je moguće održati sastanke. Na severu će ići teže, ali će se i tu naći neko rešenje – objašnjava Mića Aleksić, poverenik Ministarstva dijaspore Srbije.
|
Skupština dijaspore je novo predstavničko telo, predviđeno Zakonom o dijaspori i trebalo bi da pomogne u utvrđivanju problema koji pogađaju naše ljude u rasejanju, da predlaže mere za njihovo prevazilaženje, daje smernice za izradu Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, odnosno matice i Srba u regionu, bira savete dijaspore i Srba u regionu, nadzire njihov rad i odlučuje o prestanku mandata njihovih članova. Sastajaće se jednom godišnje na Dan dijaspore. |
Parisko konzularno područje je oduvek bilo najaktivnije i tu, sasvim je sigurno, neće biti problema.
– Vodiće se konkretne rasprave o kandidatu kluba ili Zajednice za delegata iz Francuske. Uveren sam da će se birati osoba koja pred Skupštinom dijaspore neće govoriti u svoje ime. Izabraće onog kandidata koji poznaje prilike u matici, kao i u zemlji u kojoj živi, neko ko je viđen u narodu, neko obrazovan. Izabrani delegat neće biti plaćen, baza ni matica neće mu snositi troškove puta i isplaćivati dnevnice, pri tome on će morati da ima mogućnost odsustvovanja sa posla, kao i da iz svog džepa plati troškove – objašnjava Aleksić.
Planirano je da se sastanak Skupštine dijaspore u Francuskoj održi do aprila, kad će se razmotriti sve kadidature.
|
Ko su ostali članovi? |
