Ne znamo gde je završila pomoć: David Milosavljević, Darko Jovanović i Nikola Branković
Podela humanitarne pomoći na kašičicu i izostanak obnove porušenih i uništenih domova u katastrofalnim poplavama pre mesec i po dana u Srbiji, izazvali su gnev ljudi, posebno u Obrenovcu, ali i burne reakcije dijaspore. Srbi u rasejanju, koji su odmah na vest o nesreći koja je pogodila Srbiju, dali su se u akcije prikupljanja pomoći otadžbini, poslali tone i tone hrane i drugih potrepština, a sada čuju da pomoć nije stigla do onih kojima je namenjena i da čak ima gladnih.
– Neprijatno je to saznanje da vas neko prevari, a sa velikim entuzijazmom smo krenuli u sakupljanje pomoći. Osećaj da pomognemo ljudima imamo duboko u sebi. To je nešto što nas vuče, ne možeš se oglušiti, moraš pomoći, a ukoliko posumnjaš u ishod, pomisliš: "Neka im je na dušu" – kažu razočarni humanitarci Stojan Vučinić, Sanja Mijatović i Miloš Glišić, članovi SKD Izvor iz Pariza koji deluje pri sabornom hramu Sv. Save.
Saveza Srba u Austriji
Oni ističu da je, nažalost, svaka nesreća "nekome rat, a nekome brat" i da će "uvek neko za svoj interes iskoristiti tuđu nesreću".
– Ponavlja se ista priča. Kad smo počeli da prikupljamo pomoć, nismo razmišljali o tome šta će da bude s tim. Naša je dužnost da pomognemo. Kad god se loše nešto dogodi, a imali smo i naš strašni rat, uvek isto – od našeg dobra do nečijeg zla. Nismo jedini, u svakom narodu ima svega. Samo Japanci mogu da budu primer celom svetu. Svi ostali, koliko se god dobro organizujemo, zbog pojedinaca, lopova, nemarne vlade i slično – to upropaste – sa žaljenjem ukazuju Stojan, Sanja i Miloš.
I u KUD Biseri iz Dransija vredno su poslednji mesec sakupljali pomoć pogođenim područjima u otadžbini, ali nisu sigurni da je pomoć stigla u prave ruke. U organizaciji folkloraša Davida Milosavljevića, Darka Jovanovića i Nikole Brankovića dva kamiona potrepština dopremljena su Crvenom krstu u Šidu.
– Objavljeno je to na njihovoj radio stanici, gradonačelnik nas je primio, s njim smo dogovorili kako i kome razdeliti, obećao je da će to doći u prave ruke. Na žalost, povratne informacije nemamo, a i dalje verujemo da je bilo kao što je dogovoreno. A da se nije desilo tako, bila bi to prevara, na šta možemo dodati, ni prva, sigurno ni poslednja. Žao nam je poštenih, skromnih, onih kojim je pomoć zaista potrebna. Mi, Srbi, kad je najteže – najbolji smo ljudi, a čim prođe muka ili kad nam je dobro – onda smo najgori – ističe Nikola Branković.
Mile Jovanović iz Ludvigsburga kaže da mu nije jasno ko je srpskim političarima važan u zemlji ako nije narod.
– Nije sada ovde reč o nekom hiru ljudi u Obrenovcu ili u nekom drugom pogođenom mestu, već njihova muka. Kažu, treba da se usvoji zakon kako bi se isplatila novčana pomoć. Pa, kada planiraju taj zakon da donesu, u januaru, februaru? To je moralo već da bude usvojeno. Lično sam pomogao i pomagaću i dalje, ne štedim novac, želim da narodu bude bolje, ali ovako više nema smisla. Znam i da je zemlja razorena, da trebaju pare i za puteve, za druge kuće, ali dragi moji političari prvo rešite da imaju ljudi gde da stanuju, da imaju šta da jedu, da imaju osnovne namirnice pa tek onda idemo dalje – poručuje Jovanović.
Predsednik Saveza Srba u Austriji Zoran Aleksić (slika AB……) smatra da je donošenje odgovarajućeg zakona po podeli pomoći i obnovi porušenih domova kamen spoticanja u vanrednim situacijama.
– To ne omogućava efikasno delovanje kada je to neophodno, ali mi ne možemo da utičemo na postojeće mehanizme u Srbiji. Iskreno žalimo što ti procesi moraju da prethodno prođu standardne procedure. Period godišnjih odmora ne daje nam nade za optimizam, naprotiv. Učinili smo i činimo koliko možemo odavde i naravno da očekujemo i apelujemo da to učine i mehanizmi državne uprave, jer svaki dan bez praktičnog pomaka je jedan više bez krova nad glavom i osnovnih uslova za život, a jesen će brzo doći i nepredvidive vremenske prilike još više mogu situaciju da pogoršaju – upozorava Aleksić.
|
Novac sada nosimo na ruke – Zbog izgubljenog poverenja mi prikupljeni novac sada uručujemo direktno u ruke onome kome je namenjen. Sve to lepo slikamo i obelodanimo kako ne bi ispalo da je to šarena laža. U prikupljanje pomoći za žrtve poplave u sabirnom centru u pariskom predgrađu Banjole, svi smo se odazvali sa nemerivom željom da budemo uz svoj narod – kaže Sanja Mijatović.
Ne možemo da utičemo na vladu – Naša roba koju smo poslali iz Altštetena je stigla – jedan šleper u Bajinu Baštu i Krupanj u Srbiji i jedan u Lopare u Republici Srpskoj. To su nam potvrdili iz oba crvena krsta i istakli da je pomoć i podeljena. Dobili smo i povratne zahvalnice. Novac koji smo sakupili, nismo još odredili gde ćemo predati, da li nekoj školi, ambulanti ili pogođenoj porodici. U svakom slučaju nameravamo da ga predamo direktno u ruke. To što Vlada Srbije još nije donela zakon o podeli novca građanima koji su ostali bez ičega, verovatno je zbog toga što žele da to urade na pravedan način. Mi iz dijaspore i onako ne možemo na to da utičemo – kaže Ljubiša Mirić (slika ZM…..), predsednik SKK "Sveti Sava" iz Altštetena, rodom iz Prizrena. |
DEJAN JANKOVIĆ (K070701B.JPG) IZ HAJLBRONA:
Ko nas vodi dobro smo živi!
– Ovo što se desilo sa Srbijom poslednjih meseci nije slučajno. To je kulminacija jednog dugog perioda u kome Srbiju vode totalni tutumraci, amateri u svakom smislu, političkom, ljudskom, ekonomskom. U modernom svetu ne može se živeti i rešavati problemi kakve ima Srbija, a da u ministarskim foteljama sede Vulin, Stefanović, Vujović, Antić, Velja… To ne ide! Ne treba da se čudimo kad takve ministre imamo što voda pršti na sve strane, što nesposobni brane državu u Hagu, što pravimo najskuplje puteve na svetu, što više ne umemo ni most da napravimo, što vozovi kasne i idu sporije nego u 19. veku, što ne umemo da uspostavimo kontakt sa svetom. Ja se iskreno nadam da sve te činjenice neće zaustaviti dijasporce da čine ono što je u njihovoj moći i da će uticaj dijaspore na politiku države, zajedno sa profesionalcima iz Srbije, vremenom biti sve jači. U suprotnom, čak i ja kao veliki optimista po prirodi mogu samo da poručim građanima Srbije – neka Vam je Bog na pomoći!
