Velika višemesečna kampanja SDA i lidera te stranke Bakira Izetbegovića, čiji je cilj bio ubeđivanje bošnjačke dijaspore da se masovno prijave za izbore u BiH i tako utiče na raspored političkih snaga, pre svega u Republici Srpskoj, po svemu sudeći nije uspela. Naime, prema podacima Centralne izborne komisije, putem aplikacije e-Izbori do predviđenog roka nalog za prijavu za glasanje na izborima 2. oktobra otvorilo je oko 88.000 osoba iz inostranstva s tim što oko 10.000 nije završilo postupak prijave. CIK je pozvao te građane da završe postupak, a naknadno će saopštiti precizan broj prijavljenih za glasanje u dijaspori. Ono što je ključni dokaz da Izetbegovićeva kampanja nije urodila plodom su podaci iz 2018. Tada je pravo učešća na izborima steklo oko 77.000 građana BiH iz dijaspore, pa je vidljivo da ove godine zainteresovanost nije preterano veća i da će konačna brojka biti negde u ravni s onom od pre četiri godine.
– BiH muče 30 godina. Sada pokušavaju da olovkom dovrše ono što nisu mogli tenkovima i genocidom. Mi im to ne smemo dozvoliti. I naš odgovor će biti olovkom – kazao je Izetbegović u Kopenhagenu krajem februara.
Cilj SDA bio je da masovno angažuje Bošnjake iz dijaspore da glasaju na izborima u Srpskoj i tako utiču na sastav Narodne skupštine RS, ali i na kvotu poslanika iz Srpske u Predstavničkom domu Parlamenta BiH.
– U SDA bi najviše voleli kada bi Bošnjaci mogli da dobiju pet od 14 mandata iz Srpske u Sarajevu i tada bi imali entitetsku većinu i mogli bi da donose odluke bez Srba. Sa ovim brojem prijavljenih iz dijaspore nema šanse da se to dogodi. S druge strane, Izetbegovićev cilj je bio 10 mandata u parlamentu Srpske što bi njegovu i sve ostale bošnjačke stranke koje na izbore u RS idu sa zajedničkom listom postavilo kao ključni faktor za formiranje vlade. Teško će dobaciti i do tog cilja – kaže sagovornik “Vesti” iz jedne od vladajućih partija u Srpskoj dobro upućen u izbornu matematiku.
Glasanje dijaspore na izborima u BiH izaziva mnogo kontroverzi već decenijama. Iako ne mogu presudno da utiču na rezultate izbora, tzv. glasovi iz vreća često su bili ključni na lokalnim izborima u opštinama sa manjim biračkim telom. Tako su, recimo, 2020. upravo glasovi iz dijaspore okrenuli trku za gradonačelnika Dervente. Istovremeno, javljaju se i inicijative da dijaspori bude zabranjeno da glasa na lokalnim izborima, a da to pravo mogu da ostvaruju samo na opštim. Analitičari, pak, tvrde da bi glasovi iz inostranstva i u oktobru mogli da utiču tek na mandat ili dva u pojedinim izbornim jedinicama.
U Štutgartu pale maske
Poslednji veliki skup u dijaspori Izetbegović je održao početkom ovog meseca u Štutgartu. Tada je otvoreno otkrio cilj cele priče.
– To je šansa. Komplikovano je registrovati se i to su namerno uradili. I onda mi namerno ne smemo da se predamo. Možemo da promenimo odnos snaga. Treba nam tridesetak hiljada glasova za RS. Blizu smo toga. Izađite za Srebrenicu, za sve ubijene – govorio je Izetbegović.
