Brojni čitaoci u porukama koje su preplavile našu redakciju i društvene mreže, traže da država stane u odbranu jedinog dijasporskog lista. Kažu, između ostalog da su naše novine njihov “hleb nasušni” i da ako je matici stalo do rasejanja mora hitno da reaguje.
– Tražimo od Srbije da nam spasi jedino glasilo i da nas ne lišavaju izvora informisanja, ističu oni.
Anđelka Krasojević, nekadašnji dopisnik “Vesti”, Švajcarska
Kao dugogodišnji dopisnik “Vesti” iz Švajcarske, dirnuta sam svim što ovih dana pratim kada su “Vesti” u pitanju. Naravno da žele da ugase jedino glasilo na srpskom jeziku, koje i te kako ima
uticaj i veliko poverenje svojih čitalaca, list koji je od prvog broja prezentovao samo istinu. Davne i preteške 1992. bio je i ostao do danas, glas razuma, svetionik dijaspore, uz svoj narod i svoju zemlju.
Puna podrška našim “Vestima” koje će još dugo godina na dobrobit naše dijaspore u celom svetu pravovremeno, tačno i objektivno informisati svoje verne čitaoce.
Ankica Ristić, službenica, Bregenc, Austrija
– Ovo se tiče svih nas ne samo u dijaspori već i u matici. Svi moraju da se uključe u odbranu “Vesti” počev od državnih institucija Republike Srbije pogotovo medijska zajednica, jer ugrožena su ne samo prava čitalaca nego i njihovih kolega koji šalju izveštaje sa raznih meridijana.
Zamislite kolika bi bila šteta da ne vidimo aktivnosti tih mladih ljudi u brojnim klubovima, kojih je na stotine hiljada širom planete. Ne smem ni da zamislim takav scenario, pa verujem da ćemo uz zajedništvo i veru u Boga sačuvati naše “Vesti”.
Dana Dodić, pesnikinja, Pariz
-Jasno mi je da dolaze nove generacije, da se mnogi mladi u dijaspori bore sa srpskim jezikom, da, uopšte, ne čitaju novine, ni knjige.
Drugo je ovo vreme. Svim štampanim izdanjima je teško, u velikoj su krizi, što ne znači da su nepotrebna. Kroz “Vesti” saznajemo mnogo šta o nama rasutim po celom svetu. Povezuju nas i lepo je saznati kako se družimo u raznim zemljama, šta pratimo, kako se provodimo, gde idemo… Zato i volim da ih čitam. O međunarodnim zavrzlamama možemo saznavati putem TV-a, ali, onaj ko nema srpske kanale kao ja, bez “Vesti” je odsečen od svog naroda. Uz to da nije “Vesti”, ko bi o nama pisao, kako bi se znalo da i daleko od rodne grude negujemo svoj jezik, pismo, veru, tradiciju, kulturu?
“Vesti” nama u rasejanju mnogo znače, naše su ogledalo, vidimo sebe i druge, a mislim da su i ogledalo matice koja može da zaključi u kakve smo ljude izrasli, iako hiljade kilometara udaljeni. Nadam se da država Srbija neće dopustiti gašenje jedinog glasila na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu na srpskom jeziku.
Ilija Čebić, penzioner, Pariz
– Oduvek kupujem “Vesti”, postale su mi navika. Nažalost, za mene penzionera su sve skuplje. Posebno sam bio nezadovoljan kada su izlazile na 16 stranica, a onda sam saznao da je sve to zbog ogromnih pritisaka. Trenutno sam u bolnici, na lečenju i voleo bih da sada u ruci držim “Vesti”. Da pronađem informacije o svom narodu, o sugrađanima, poznanicima, o crkvi, izletima, proslavama…
Oduvek su “Vesti” na pozitivnom smeru, nama dijasporcima su od koristi i kad se vidimo na njihovim stranicama, znači da postojimo.
Irena Obrenović, Vićenca, Italija
Iskreno nadam da neće doći do tužnog epiloga, jer bi to značilo šamar slobodi informisanja i poniženje za medije. U trećem milenijumu pričamo kao da smo pod inkvizicijom. Ovo je atak na dijasporu, jedini list koji je pisao o nama i obaveštavao maticu kako žive Srbi u rasejanju.
Može li to država Srbija da dozvoli? Ne, ne bi trebalo da nam ukine tu tanku nit koja nas vezuje za otadžbinu. “Vesti” su list visokog kvaliteta. Redovno sam čitala i rubriku “Humanitarni most”. Trudili su se da dođu do svake ispružene ruke. Zaista, list koji treba spasiti braneći ga svim raspoloživim sredstvima. Pogotovo danas kad je velika konkurencija, u eri digitalnih izdanja, treba spasavati štampano izdanje. Dakle, “Vesti” su naš ,”hleb nasušni” i ako je Srbiji stalo do dijaspore – neka hitno reaguje na sve vrste pretnji. Dosta smo bili ponižavani, hodali pognute glave strašnih devedesetih, bili pod lupom sveta, meta moćnicima u nemilosrdnoj hajci na sve što je srpsko. Ne dozvolimo ovaj linč! Tražimo od Srbije da nam spasi jedino glasilo i da nas ne lišavaju izvora informisanja.
Ljubiša Macanović, poslovođa, Linc
– Više od tri decenije smo svedoci kako i koliko “Vesti” prenose sve one aktivnosti naših ljudi u rasejanju pogotovo mladih. To nije deo naše tradicije i nekako “Vesti” su jednostavno čuvari tog našeg duhovnog i istorijskog nasleđa. Verujem da će vlasnici najviše uz glas nas čitalaca ali i pomoć matice sačuvati naš najtiražniji list.
