Srbija je krenula u prvo ozbiljno naseljavanje praznih seoskih kuća, a 6. avgusta program je zaživeo kaže za “Vesti” ministar za brigu o selu Milan Krkobabić koji poziva dijasporu da se uključi u ovaj projekat.
– Širom Srbije postoji skoro 200.000 kuća koje imaju vlasnika, a u njima niko ne živi. Ljudi su otišli iz sela ili u velike gradove ili van granica Srbije, u Evropu, SAD, Australiju, a kuće su ostale. Ako se ovaj trend nastavi čeka nas sudbina “prazne zemlje”. Nestaće sela, a onda i Srbija, pa naša dijaspora neće imati gde da dođe kad to poželi, bilo na odmor, na neko vreme ili trajno i polako će gubiti svoje korene – pojašnjava Karkobabić i objašnjava kako se država odlučila da izdvoji pozamašna sredstva za kupovinu jednog broja kuća za pomoć građanima da ih otkupe i stanuju u njima.
Iz razgovora koje je, kako kaže, imao sa rasejanjem, shvatio je da svi oni koji žive van matice, mogu da postanu deo ove plemenite misije.
– Naši u dijaspori nezavisno od projekta koji finansira Srbija, otkupili bi jedan broj kuća za sebe, da ih koriste kada dođu u domovinu, a ono korisno što mogu da urade je da ih ustupe kad ne borave u njima mladim stambeno neobezbeđenim sunarodnicima – naveo je on dodajući da je to gest solidarnosti.
Ova misija, prema njegovim rečima, treba da bude zajednička.
-Želimo da uključimo diplomatsko konzularna predstavništva, Srpsku pravoslavnu crkvu i ostale verske zajednice i građane i njihova udruženja i sve oblike organizovanja. Hoćemo da delujemo organizovano, a naš cilj je da sela nastave život i to treba rešavati sistemski. Razgovarao sam sa više vladika SPC i slažu se da se osnuju fondacije iz kojih bi sredstva išla za kupovinu napuštenih kuća koje bi potom bile predate onima koji nemaju krov nad glavom. Sve je jednostavno, građani u udruženjima, individualno ili u okviru fondacija verskih zajednica za ovu namenu bi bili deo te zajedničke misije – kaže Krkobabić.
Kuće je za sada dobilo 12 porodica i dva mlada poljoprivrednika, a ministar podseća da država daje do 10.000 evra bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom koja može da se nalazi u svim naseljenim mestima izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima, ljudima do 45 godina.
– Cene se kreću od par do više hiljada evra. Tih 10.000 je pristojna suma za kuću sa pomoćnim objektima i 30-ak ari placa. Za našu dijasporu nije reč o nedostižnoj sumi, pa neko ko više nema kuću na rodnoj grudi, može da kupi jednu za sebe. Ako neće da živi u njoj, kupovinom omogućuje nekom krov nad glavom, a to je patriotski čin – priča ministar.
On ističe da to nije priča poput ranijih, “agitujemo po dijaspori i hoćemo njihove pare”.
– Niko ne kupuje niti trguje, već se radi o ličnom činu naših ljudi u rasejanju i oni odlučuju koju će porodicu mladih primiti. Reč je o čistom poslu, a cilj je da kuće ne ostaju prazne i da ne propadaju, već da se mladi koji su osnovali porodicu skuće.
Realno partnerstvo
Obezbeđivanje kuća onima koji nemaju rešeno stambeno pitanje je jedna od akcija, a cilj resora koji vodi je poboljšanje kvaliteta života ljudi na selu, navode u Ministarstvu za brigu o selu.
– To je uspostavljanje realnog partnerstva, urbanog i ruralnog dela Srbije, evropski koncept po Lajpciškoj povelji, a ovo partnerstvo treba da je utemeljeno u zakonu. Hoćemo da se ljudi i njihova lokalna zajednica sami dogovaraju, da se planira i odlučuje o svim pitanjima bitnim za njih od infrastrukture do društvenog standarda – kaže Krkobabić.
I Crkva može da pomogne
Zadatak lokalnih zajednica je da sa ljudima u dijaspori koji su našli kuću, pronađu njenog vlasnika i da im on da pismenu saglasnost da hoće da otuđi nekretninu. Zatim da dobiju opštinsku potvrdu da je nekretnina imovinski pravno čista i vrši se službena procena cene kuće.
To znači, objašnjava ministar, da neko iz dijaspore ko dođe u svoje selo iz kojeg potiče ili u neko od okolnih sela i zaseoka, može da ode do opštine i vidi spisak nekih kuća koje vlasnici žele da prodaju i da se raspita.
– Kada saznaju o kojim je nekretninama reč mogu to individualno da rešavaju – naveo je Krkobabić.
Još jedan korak je, prema njegovim rečima, pomoć verskih zajednica.
– To podrazumeva da građani učestvuju u formiranju fondacija koje bi bile u sadejstvu sa ministarstvom i lokalnim samoupravama – kazao je Krkobabić i ponovio da nije reč o profitnom poslu i da nema pogađanja oko cene kuće koja ne sme da pređe 10.000 evra.
