Vesti
SA SUPRUGOM BAJRAMKOM: Hidajet Pljakić

Među više stotinu dugogodišnjih i stalnih štićenika Humanitarnog mosta Vesti u jugozapadnoj Srbiji, “najduži staž” ima Hidajet Pljakić sa Peštera, sada žitelj Novog Pazara, kome naši čitaoci i drugi dobrotvori pomažu duže od dve i po decenije.

Teški invalid

Da nije bilo “Vesti” i dobrih ljudi širom sveta, a najviše humanih Sandžaklija iz Nemačke i okolnih zemalja, ovaj teški invalid bez obe noge, koji se decenijama hrabro borio hodajući na rukama i radeći sve seoske poslove, ne bi mogao da se prehrani i leči, da zbrine teško bolesnu suprugu Bajramku i obezbedi krov nad glavom.

I danas 26 godina od prvog teksta u “Vestima” i prve donacije, Hidajetu i Bajramki je potrebna pomoć, mada su se prošle godine preselili u Novi Pazar, jer bolesni i nemoćni u zabitom selu Oraše više nisu mogli da opstanu, žive teško i u mnogo čemu oskudevaju.

Početkom prošle godine, zahvaljujući ljudskoj dobroti, Hidajet se, da bi bio bliže lekarima, preselio u Novi Pazar, uz pomoć dobrotvora iz dijaspore, a delom i na kredit, kupio je manji stan, ali i dalje jedva opstaje: prihoda nikakvih nema, donacije naših čitalaca potpuno su presahle, a osim totalnog invaliditeta i nesposobnosti, muče ga srčane i stomačne bolesti i dijabetes. Da nevolja bude još veća, i Hidajetova supruga Bajramka, jedva je pokretna, čekaju je i dve teške operacije u Beogradu.

Naše čitaoce svojevremeno su potresle, a neke i rasplakale, slike Hidajeta koji sa dve ćerke, tada devojčice, puzi po šumi i berući pečurku, šipurak i kleku da bi prehranio svoju porodicu. Neverovatnom upornošću Hidajet je, sve do prošlog leta, uspevao i da motornom testerom sam pripremi, a potom i iscepa drva za zimu, da obere pasulj ili da posadi i okopa papriku.

Stalni problemi

– Nisam imao noge, ali sam se oslanjao na jake ruke, njima sam hodao i radio, ali, i one me polako izdaju, pa ništa više ne mogu da uradim, sve teže puzim i ne mogu da se krećem, jedva plaćam struju i rate za stan – žali nam se Hidajet i naglašava da problemi stižu jedan za drugim.

Supruga Bajramka teško hoda i uz pomoć “šetalice”, skoro da je totalni invalid kao i ja, samo za lekove nekada nam je mesečno potrebno i 200 evra, još toliko za otplatu stana, plus za struju i namirnice – priča Hidajet i dodaje:

Zbog blizine lekara i bolnice morao sam da se preselim u Novi Pazar gde je sve skuplje, još se navikavam na život u četiri zida, muka bi bila i da sam ostao u zabitom selu na Pešteru, zahvalan sam svim dobrim ljudima koji su mi godinama pomagali, posebno “Vestima” i humanitarcu Hidu Muratoviću koji su dve i po decenije uz mene, nadam se da me nisu zaboravili, kad god sam bio u nevolji Vesti i dobri ljudi su mi pomagali da se izvučem iz svih nedaća, ali tada sam bio mlađi i jači, pa sam, i ovakav kakav sam, po nešto mogao da radim, sada se bojim da za mene i Bajramu dolaze teški dani – žali se ovaj novopečeni Novopazarac i najveće nade polaže u Pešterce rasute širom sveta koji su mu najviše pomogli i praktično ga održavali u životu.

Sada kada imamo krov nad glavom najvažnije nam je da imamo za lekove i adekvatno lečenje i da stan koji nam je, uz veliki popust i po najpovoljnijoj ceni, obezbedio humani Sandžaklija na radu u Nemačkoj, nekako i otplatimo – poručuju supružnici Pljakić.

SPECIJALNO VOZILO KAO POMOĆ: Hidajet Pljakić
DRVOSEČA: Bolesni Hidajet

Hvala do neba

Naš poznati čitalac koji ima razvijen biznis u Berlinu i Novom Pazaru pomogao je Hidajetu i Bajramki tako što im je najpre donirao 10.000 evra, potom im je smanjio cenu stana za trećinu (gradi zgrade u Novom Pazaru), omogućivši da ostatak plate na dugogodišnji kredit. Hvala mu beskrajno, veliki je to čovek, bog neka ga čuva i nagradi, želim mu sreću u poslu i životu, prosto nemam reči kojima bih mu se zahvalio – kaže Hidajet i istovremeno zahvalnost šalje svima koji su mu za dve i po decenije pomagali da preživi na surovom Pešteru, a od prošle godine i u Novom Pazaru.

Noge promrzle u snegu

Vraćajući se peške iz Tutina u peštersko selo Vrapče, Hidajet je, tada loše obučen i obuven, upao u snežnu oluju iz koje su ga tek sutradan izvukle komšije, na žalost, obe noge su mu promrzle, pa je amputacija bila neizbežna. Iako totalni invalid, on je uspeo da sa Bajramkom odhrani dve ćerke koje takođe teško žive.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here