Hladno je ovih dana na planini Rogozni, još hladnije na surovom Pešteru, ali je toplije u srcu i duši siromašnih supružnika Dilje i Milanka Drobnjaka iz zabitog sela Odojevići na vrhu ove planine i sedmočlane porodice Bandović iz zaseoka Gradac kod Sjenice, jer im je, prvog februarskog dana, stigla nova pomoć dobrih ljudi iz naše dijaspore.
Donacijom od 100 australijskih dolara siromašnu Albanku Dilju Drobnjak i njenog supruga Milanka ugrejao je i oraspoložio naš anonimni čitalac iz Liverpula kod Sidneja koji im je poželeo da uspešno izguraju zimu, pobede siromaštvo i konačno ove godine postanu roditelji.
Za radost Slobodana Bandovića, njegove supruge Stanke, majke Marije i dece: Stefana, Radiše, Petra i Milice, pobrinula se naša čitateljka Ana Lazić iz Štutgarta koja im je poslala 100 evra.
Velika podrška
Prvi put u ovoj godini radovala se i Atifa Ljajić iz Novog Pazara koja je, nakon našeg nedavnog teksta, od familije Bajramović iz Berna dobila 100 franaka. Nakon pete vantelesne oplodnje, hrabra i uporna Atifa prvi put je zatrudnela u 60. godini, a pre pet godina na svet je donela ćerkicu Alinu.
– Nije lako u bespuću, po mrazu i snegu, bez posla i ikakvih primanja, leti je lakše, jer imamo svoj vrt, a Milanko nadničeći ponešto i zaradi, ova zima je, do sada, bila blaga i podnošljiva. Bojim se, iskaliće bes tokom februara i marta, povremene donacije omogućavaju nam da preživimo i lakše dočekamo proleće – priča Dilja Drobnjak, jedna od brojnih Albanki iz okoline Skadra koja je na siromašnu Rogoznu došla da bi našla životnog saputnika i pokušala da se ostvari kao majka.
– Mi se još nismo uselili u novu kuću koju su nam izgradili humanitarac Hido Muratović, čitaoci “Vesti” i humanitarna organizacija Srbi za Srbe jer, dokle god ne obezbedimo projekat i građevinsku dozvolu, za šta nam je potrebno između 700 i 1.000 evra, EPS nam neće uključiti struju, zbog toga smo i ove zime u našoj staroj i oronuloj straćari “tri sa tri” gde se često smrzavamo – žali se Slobodan Bandović iz sela Gradac na Pešteru.
Za lečenje
On ističe da će donaciju iz Štutgarta potrošiti za lečenje sina Radiše koji je rođen sa govornom manom (do pete godine uopšte nije govorio) i kome je još potrebna pomoć lekara i logopeda.
– Meni i Alini donacija iz Švajcarske mnogo znači, jer se svakog meseca grčevito borimo da sastavimo 200 evra, koliko nam je potrebno za kiriju, struju i grejanje. Penzija mi je 120 evra, treba obezbediti i ishranu, ni sama ne znam kako izlazimo na kraj – kaže Atifa Ljajić.
Ona podseća da su joj pre pet godina, nakon rođenja Aline, mnogi čestitali i obećavali pomoć, jer je svet zadivila svojom upornošću, pomerila granice i mnogim ženama dala novu nadu, ali da od tada, pa do prošlog decembra, sem retkih donacija naših čitalaca, nije dobila ništa.
Krajem prošle godine čitaoci “Vesti” su nam puno pomogli, jedna dobrotvorka iz Nemačke unapred nam je platila stan za šest meseci, napravile smo i male zalihe namirnica. Alina ide u vrtić, dobri ljudi su nam jedina nada i spas. Verujem da će mi pomoći da moju Alinu izvedem na pravi put, ona je moj božji dar i moja najveća sreća. Bog je, a ne ja, odlučio kada ću je dobiti – ističe Atifa.
Sobica bi sve rešila
Nadala se Atifa Ljajić da će od grada Novog Pazar, bar dok je Alina još mala, na privremeno korišćenje dobiti neki sobičak sa kupatilom kako ne bi morala da plaća skupe kirije i da se potuca od jednog do drugog gazde. Bila je spremna i da ode u zgradu Centra za socijalni rad ili na periferiju grada, bilo je i raznih obećanja, ali nijedno nije ispunjeno, ako se izuzme sitnija pomoć Centra za socijalni rad, rodni Novi Pazar je potpuno zaboravio.
Želja za potomstvom
– Izgubili smo bebu pre dve godine i mnogo smo se isekirali, nije nam se dalo, ali, uprkos poodmaklim godinama, nadamo se da ćemo se, uz božju pomoć, ipak ostvariti kao roditelji, to nam je najveća želja – dodaje Dilja i moli nas da dobrotvoru iz Australije prenesemo neizmernu zahvalnost.
