Dijaspora je oduvek bila darežljiva prema otadžbini. Priliv novca iz dijaspore u Srbiju beleži rast tako da se doznake iz inostranstva, prema najnovijim podacima, vraćaju na sumu koja je bila uobičajena pre pojave korone. Dijaspora je pre epidemije, koja je zahvatila ceo svet, slala u otadžbinu zvaničnim kanalima oko dve i po milijarde evra, a relevantne procene jesu da se još toliko novca slivalo alternativnim putevima.
Rođaci iz inostranstva nisu zaboravili familiju u otadžbini čak ni godini pogođenoj pandemijom korona virusa. Naravno, doznake su bile smanjene, ali izgleda da se situacija vraća u normalne tokove.
Kako je “Vestima” predočeno iz Narodne banke Srbije, ukupan priliv po osnovu doznaka u prvih pet meseci ove godine iznosio je 1,332 milijarde evra, što predstavlja rast od 26,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
– U odnosu na prvih pet meseci pre pandemijske 2019. godine, priliv doznaka je u istom periodu 2021. godine manji za 3,4 odsto tako da možemo da očekujemo da se priliv doznaka uskoro vrati na pretkrizni nivo, u skladu s ekonomskim oporavkom u zemljama u kojima radi najveći broj ljudi iz naše zemlje – saopštili su iz Centralne banke.
Najviše novca, prema raspoloživim podacima, za prva tri meseca prispelo je iz Nemačke i iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo naše dijaspore. Iz Nemačke je stiglo 203,1, Švajcarske 95,1, SAD 59,5 i Austrije 59,1 miliona evra. U prva tri meseca 2021. godine ukupan priliv doznaka u Srbiju iznosio je 759,1 miliona evra što predstavlja rast od 14,1 odsto u odnosu na prvo tromesečje 2020. godine.
Jedan od najboljih poznavalaca srpske dijaspore Vladimir Grečić u izjavi za “Vesti” ističe da naši ljudi u inostranstvu ne spadaju među najbogatije, ali da ne zaboravljaju rodnu grudu i da to neće činiti ni ubuduće.
– Ma gde bili, naši ljudi šalju novac svojima, čak i u kriznim godinama pomažu svoje rođake u zavičaju – kaže Grečić.
Naši iz dijaspore ne samo što šalju novac u zavičaj nego sve češće odlučuju da se i vrate i ulažu u otadžbini.
– Kako raste zainteresovanost stranih investitora ovde za ulaganje, samim tim će rasti i zainteresovanost domaćih, odnosno naših ljudi koji žive u inostranstvu – uveren je Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.
I Radojica Kukolj ugostitelj iz Frankfurta spada u red onih koji ove godine šalju više novca u Srbiju.
– Imam roditelje u mestu Brasina kod Malog Zvornika i njima šaljem novac. Ove godine sam više poslao nego prošle godine. Mislim da je jedan od razloga to što sam ove godine ređe odlazio u Brasinu na nekim većim praznicima i proslavama na kojima sam ranije išao redovno. Obično odem i sam odnesem roditeljima ili im ostavim, a sada sam morao da pošaljem. Nije njima toliko potrebno, pogotovo ne kao ranije, ali uvek treba da se nađe para u kući, a i volim da im pomognem i da se na neki način odužim jer sam njihov sin – priča Radojica.
On kaže da novac šalje za razna potrebe, da se, recimo, obnovi pokućstvo.
– Pošaljem i za kuću da se kupi ono što je potrebno od električnih aparata. Ove godine želimo da uradimo grejanje, da mogu zimi da odem na Drinu na pecanje i da se vratim u ugrejanu kuću – ispričao je za “Vesti” Kukolj.
Izdašni i Bosanci
Dijaspora je izdašna i u komšiluku, tako da su građani BiH za prva tri meseca ove godine primili 333,45 miliona evra.
U Centralnoj banci BiH ne raspolažu zvaničnim procenama novčanih doznaka po zemljama, ali se, kako su objasnili za “Vesti”, može zaključiti da najviše novca dolazi iz država u kojima je tamošnja dijaspora najbrojnija. To su zemlje zapadne Evrope, Skandinavije i Severne Amerike.
Uvek pomažu rodbinu
Ekonomista Danilo Šuković ocenjuje da je korona virus pogodio sve segmente života, a naročito ekonomiju.
– Lane su bili manji prilivi doznaka jer je pandemija pogodila ceo svet i celokupnu svetsku ekonomiju. Dijaspora je uvek bila vezana za otadžbinu i pomagala rodbini koliko je mogla. Sada se sve više situacija stabilizuje i stvari se vraćaju u normalu – ukazuje dr Šuković.
