Porodica Perić u Beč je 2003. stigla iz Desine kod Velikog Gradišta. Nebojša je težački rad u polju pokušao da zameni za bolji standard i uspeo je! Deca Dalibor i Dijana su rođeni u Srbiji, ali su se i oni kasnije odomaćili u Austriji. Dijani je sport pomogao da se brzo uklopi u zapadne tokove života.
Ima samo 21 godinu i instruktor je tenisa u Sportsko-rekreativnom centru Vaser park u sklopu koga njena porodica poseduje restoran. Spojila je lepo i korisno.
– Aktivno sam igrala u klubu koji nije uspeo da se održi. Na njegovim “ruševinama” osnovan je novi u kome sam postala igrač trener – priseća se Dijana. – Uspeli smo da okupimo kvalitetnije igrače, poput Viktorije Kan, koja je bila i na svetskim listama. Sve je dobro krenulo, ali sam se posle neugodne povrede leđa posvetila isključivo trenerskom poslu.
I Nebin sin se bavio tenisom, ali je relativno rano bacio reket u zapećak i poput oca se otisnuo u kafedžije. Vaser park ima šest terena od kojih su tri s plastičnom travom i reflektorima i više od 50 članova.
– Prihod se ostvaruje putem članarina, ali i iznajmljivanja terena za rekreativce. Ništa ne dobijamo gratis, a redovno plaćamo članarinu TS Beč! Žudimo za sponzorima za rekete, loptice… Sami održavamo terene na kojima se pojavi Poljakinja Ilovska, koja je bila veliki talenat, brojne Ruskinje, ali i ljudi s prostora Balkana.
Vaser park je u predivnom prirodnom okuženju između kanala i Dunava.
– Mnogo je šume tako da ljudi rado dolaze i provode slobodno vreme. Mogu da šetaju, igraju tenis, fudbal, mini golf, bilijar, voze kanue… – pojasnila je Dijana uz napomenu da ljudi terene iznajmljuju na dnevnom, mesečnom i godišnjem nivou. – Najčešće zakupe 10 sati i onda igraju dok ih ne potroše u terminima koji im najviše odgovaraju. Znate, puno se radi, ljudi imaju obaveze i van posla zbog dece, ali i potrebu da se opuste.
Trenersku licencu stekla polagajući pri teniskoj federaciji. Posle početnog kursa, morala je da završi i prvi stepen. Tek onda je krenula u ozbiljan biznis.
– Trenutno sam fokusirana na rad sa Konstantinom Gavrićem. Ima 12 godina i ogroman potencijal. Trenira dva puta nedeljno, od sledeće godine igraće turnire po Beču koji ima bar 50 registrovanih škola tenisa (sa “divljim” još i više), sporta koji je veoma popularan u Austriji.
Dijana je pronašla formulu zahvaljujući kojoj sebe vidi u budućnosti:
– Bazirala sam se na obilazak bečkih škola. U njima prezentujem i propagiram tenis, držim ogledne časove. Igram sa decom i pokušavam da im približim taj sport i eventulano ih pridobijem za školu koju posedujem. Sve je gratis, pa ukoliko im se svidi dobro došli su na Vaser park. Prijatno je i za roditelje, manju decu, koji mogu da šetaju, posede u restoranu, probaju specijalitete srpske kuhinje…
Ana i Žastin u prvom planu
Dijana je sa devet godina počela ozbiljnije da trenira. Imala je i idole:
– Oduševljavale su me Žastin Enan i Ana Ivanović. Sa mnom je u to vreme u klubu Tera rosa trenirala i sestra od strica, ali nismo napravile zapažene karijere. Na kraju mi je drago da sam i dalje u tenisu, doduše u drugoj ulozi.
Fudbal na brodu
Rekreativno bavljenje fudbalom (hobi ekipe) u Austriji izuzetno je popularno. Grupa Srba godinama se okuplja tim povodom, a često je zanimljivije na “trećem poluvremenu” uz iće i piće. Nebojša Neba Perić ne propušta okupljanja:
– Prednjače ljudi s prostora eks-Jugoslavije, ali često dođu i predstavnici drugih naroda. Popularni smo u Beču i svi žele da sa nama igraju. Mladi smo, vreme radi za nas! Ima nas petnaestak, a pošto smo se svi amaterski bavili fudbalom vreme je za iskorak i trofeje na brojnim turnirima koji su u najavi. Nemamo problema u zimskom periodu jer zakupljujemo halu koja je locirana na brodu usidrenom na Dunavu!
