U Inzbruku je održana druga šetnja sećanja na Dianu Budisavljević (rođ. Obekser) koja je sa svojim pomagačima iz ustaških logora smrti oslobađala i zbrinjavala zatočenu decu i žene koji su bili pretežno srpskog porekla.
Šetnju sećanja na Dianu je 2021. godine pokrenula Srpska pravoslavna omladina Inzbruk (SPOJI) uz podršku i učešće Srpske pravoslavne crkvene opštine Inzbruk i srpske zajednice u Tirolu.
Polazna tačka šetnje bila je, posle liturgije, ispred Srpske pravoslavne crkve posvećene rođenju Svetog Jovana Krstitelja, gde se okupila grupa od oko 70 ljudi, što je duplo više učesnika u odnosu na prošlu godinu. Protojerej Aleksander Stolić, paroh Srpske pravoslavne parohije inzbruške, objasnio je svima da se šetnja sećanja održava u avgustu, jer je 20. avgust dan upokojenja Diane Budisavljević.
Zatim se krenulo od crkve prema Zapadnom gradskom groblju gde je heroina sahranjena na porodičnom grobu porodice Obekser. Tamo su Oliver Ranisavljević, zamenik predsednika SPOJI i predsednik Zajednice Srba Tirol i mr Vladimir Vlajić, jedan od osnivača SPOJI, upalili sveću i položili cveće u znak zahvalnosti i večnog pomena Diani Budisavljević i njenim pomagačima u ime svih učesnika šetnje.
Vlajić, inače prvi pripadnik Austrijske službe sećanja u Srbiji, ispričao je zatim najvažnije činjenice iz Dianine biografije i podsetio da se SPOJI zalagao i od 2010. sproveo brojne inicijative i aktivnosti kako bi se očuvalo sećanje na Dianu i njene pomagače.
– Šetnju sećanja na Dianu Budisavljević i njene pomagače smo pokrenuli kako bismo svake godine u avgustu izrazili večnu zahvalnost njoj i njenim podržavaocima, kao i da ostavimo još jedan trag aktivne i žive kulture sećanja u gradu Inzbruku i pokrajini Tirol. Tako želimo da pokažemo koliko nam je važno živo sećanje na Dianu i njene pomagače, koliko je volimo i cenimo, jer je ona zajedno sa svojim podržavaocima tokom Drugog svetskog rata spasla između 7.500 i 12.000 srpske dece od genocida i dvoje hrvatske dece antifašista od političkog revanšizma u logorima smrti fašističkog ustaškog režima u tadašnjoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj – istakao je Vlajić.
Pamtimo sve žrtve
Vlajić je naveo da se šetnjom održava sećanje i na sve žrtve Drugog svetskog rata.
– Diana je uspela da spase na hiljade pre svega srpske dece iz tih logora, ali je nad daleko više hiljada srpske, jevrejske i romske dece izvršen genocid. Stradalo je bezbroj dece antifašista različitih nacionalnosti u tim logorima, samo zato što su bili drugog porekla ili zato što su se njihovi roditelji suprotstavili ludilu nacista, ustaša i drugih fašističkih grupacija – naveo je Vlajić.
Kartoteka sa 12.000 imena
Diana Budisavljević rođena je u Inzbruku 1891. kao Frida Olga Diana Obekser. Bila je ćerka tirolskog trgovca Maksa Obeksera i Ane Roze. U rodnom gradu je završila osnovnu i srednju školu, gde je 1910. godine radila obuku za medicinsku sestru na univerzitetskoj klinici gde je upoznala lekara na klinici za hirurgiju, dr Julija Budisavljevića (1882-1981), Srbina poreklom iz Hrvatske, za koga se udala 1917. godine. Dve godine kasnije preselili su se u Zagreb gde ih je zatekao Drugi svetski rat.
Kada je Diana saznala da deca masovno stradaju u koncentracionim logorima, nije se libila da nešto učini. Iako je porodica njenog muža takođe bila u opasnosti od ustaškog režima, između 1941. i 1945. organizovala je, zajedno sa mnogim saradnicima, među kojima su bili inženjeri Marko Vidaković i Đuro Vukosavljević, privatnu akciju slanja pomoći u logore smrti, kao i oslobađanje i zbrinjavanje zatočene dece i žena, koji su bili pretežno srpskog porekla.
Napravila je kartoteku oko 12.000 dece. Po završetku rata, kada je trebalo da preda decu preživelim porodicama, njena akcija je doživela najveći udarac kada su joj komunisti oduzeli kartoteku sa svim podacima.
Zajedno sa mužem se 1972. vratila u Inzbruk, gde je i preminula 1978. godine.
