Na inicijativu Srpske pravoslavne omladine Inzbruk (SPOJI), uz podršku i učešće Srpske pravoslavne crkvene opštine Inzbruk i srpske zajednice u Tirolu, organizovana je prva šetnja sećanja na Dianu Budisavljević, rođenu Obekser i njene pomagače, koji su iz ustaških logora u NDH spasli nekoliko hiljada srpske dece.
Polazna tačka šetnje bila je ispred hrama SPC posvećenog rođenju Svetog Jovana Krstitelja, gde se neposredno posle liturgije okupila grupa od oko 30 ljudi.
Protojerej Aleksander Stolić, paroh srpske pravoslavne parohije Inzbruk, govorio je o značaju Diane Budisavljević, a potom su okupljeni krenuli od crkve prema zapadnom gradskom groblju gde je Diana sahranjena na porodičnom grobu porodice Obekser. Na grobu su učesnici šetnje upalili sveće i položili cveće u znak zahvalnosti.
Vladimir Vlajić, jedan od osnivača organizacije SPOJI i prvi pripadnik austrijske službe sećanja u Srbiji, izneo je najvažnije činjenice iz Dianine biografije i podsetio da je SPOJI od 2010. sproveo brojne inicijative i aktivnosti kako bi se očuvalo sećanje na Dianu i njene pomagače.
– Šetnju sećanja na Dianu Budisavljević i njene pomagače smo pokrenuli, kako bismo svake godine izrazili večnu zahvalnost njoj i svima koji su joj pomagali, kao i da ostavimo još jedan trag aktivne i žive kulture sećanja u našem gradu Inzbruku i našoj pokrajini Tirol. Tako želimo da pokažemo koliko nam je važno živo sećanje na Dianu i njene pomagače, koliko je volimo i cenimo, jer je ona zajedno sa svojim podržavaocima tokom Drugog svetskog rata spasla između 7.500 i 12.000 srpske dece od genocida i dvoje hrvatske dece antifašista od političkog revanšizma u logorima smrti fašističkog ustaškog režima u tadašnjoj NDH – istakao je Vlajić.
Dodao je da svake godine treba da održimo sećanje i na sve žrtve Drugog svetskog rata.
– Diana je uspela da spase na hiljade pre svega srpske dece iz tih logora, ali daleko više hiljada srpske, jevrejske i romske dece izvršen genocid i stradalo je bezbroj dece antifašista različitih nacionalnosti u tim logorima, samo zato što su bili drugog porekla ili zato što su se njihovi roditelji suprotstavili ludilu nacista, ustaša i drugih fašističkih grupacija – naglasio je Vlajić.
Selidba u Zagreb
Diana Budisavljević rođena je 1891. godine kao Frida Olga Diana Obekser u Inzbruku, bila je ćerka tirolskog trgovca Maksa Obeksera i Ane Roze. Mladost je provela najviše u kući u kojoj je rođena, u Obekser-hausu, u ulici Marije Terezije, danas najpoznatijoj pešačkoj zoni u samom centru glavnog grada pokrajine Tirol. Na inzbruškoj univerzitetskoj klinici je radila obuku za medicinsku sestru i upoznala lekara dr Julija Budisavljevića (1882-1981), Srbina poreklom iz Hrvatske, za koga se udala 1917. godine. Sele se u Zagreb 1919. godine, gde je njen muž radio kao profesor hirurgije na Medicinskom univerzitetu.
Kada je saznala da deca masovno stradaju u koncentracionim logorima NDH, Diana Budisavljević se nije libila da nešto učini. Iako je porodica njenog muža takođe bila u opasnosti od ustaškog režima, organizovala je između 1941. i 1945. zajedno sa mnogim saradnicima, među kojima su bili inženjeri Marko Vidaković i Đuro Vukosavljević, privatnu akciju spasavanja pod nazivom “Akcija Diana Budisavljević”. Akcija je imala za cilj slanje pomoći u logore smrti, kao i oslobađanje i zbrinjavanje zatočene dece i žena koji su bili pretežno srpskog porekla.
Oduzeta kartoteka
Uz pomoć transportnih lista i drugih beleški Diana je uspela sa svojim saradnicima da napravi kartoteku, koja je na kraju rata sadržala podatke oko 12.000 dece. Po završetku rata, kada je trebalo da preda decu preživelim porodicama, njena akcija je doživela najveći udarac kada su joj komunisti oduzeli kartoteku sa svim podacima.
Umrla u rodnom gradu
Zajedno sa mužem Diana se 1972. vraća u Inzbruk, gde je do smrti 1978. godine živela takođe u centru.
Odnedavno, na inicijativu SPOJI, na njenoj rodnoj kući stoji i spomen-ploča koja podseća na ovu hrabru ženu za koju brojni njeni sugrađani nisu ranije čuli.
Vlasti grada Inzbruka preimenovale su gradski vrtić u ulici Burghard Brajtner u “Gradski dečji vrtić Rajhenau istok – Diana Budisavljević”.
