Marinko Rokvić (60) talenat za muziku pokazivao je još od detinjstva, a počeo je da peva još kao školarac u Prijedoru. Nakon preseljenja u Beograd postao je član jednog kulturno-umetničkog društva.
– Nisam mogao bez muzike, pa sam uporedo sa školom pevao u beogradskim lokalima. Ti restorani su bili kao današnji splavovi. Pevao sam isključivo narodnu muziku, ali kasnije su neki elitni restorani zahtevali starogradske pesme, romanse, pa sam i njih naučio. Zabavna muzika nije me privlačila, jer kada je pevam zvuči smešno, ima primesa narodnjačkih nota. Uvek sam maštao da budem popularan, iako nisam mogao da pretpostavim da će mi se tokom karijere desiti tako lepe stvari – priseća se Marinko početaka svoje karijere.
– U ovom poslu pored dobrog glasa potrebno je imati i sreće. Sarađivao sam sa kvalitetnim ljudima, napravio pravi izbor pesama koje su me proslavile i izabrao dobru diskografsku kuću. Prvi veći uspeh postigao sam 1977. godine, kada sam nastupio na festivalu na Ilidži kada sam pevao pesmu "Momak veseljak".
Važio je za velikog zavodnika na estradi sve dok nije sreo Slavicu kojom se oženio i zasnovao porodicu.
– Devojke svoje generacije osvajao sam pesmama "Zanela me svetla velikoga grada", "Da volim drugu ne mogu", dok su mlađe dame padale na pesme "Ti za ljubav nisi rođena" i "Skitnica". Dobijao sam na stotine pisama od obožavateljki, ma pune džakove pisama.
