Kako život može za tili čas da se pretvori u noćnu moru, potvrđuje i priča jedne Čačanke. Naime, M.N. će pamtiti do kraja života jedan večernji izlazak sa kolegama i prijateljima, a koji je mogao da postane pravi horor.
– Uspomene su jako bolne, ali moglo je da bude mnogo gore da nije bilo prijateljice koja je bila sa mnom. Bile smo na veselju, na tom veselju smo desetak nas odlučili da odemo u jedan kafić da se još malo proveselimo. Nakon sat vremena, društvo je počelo da se razilazi, meni je piće stajalo na šanku. Tu je bilo četvoro nepoznatih muškaraca koji su polako počeli da prave obruč oko mene, već su postali navalentni. Tek sam kasnije shvatila šta se desilo, popila sam svoje piće sa šanka. Posle 15 minuta je meni počelo da se vrti u glavi, nije mi bilo dobro. Samo sam mogla da smognem snage da kažem prijateljici da me vodi odatle jer su momci već fizički počeli da nasrću na mene. Prijateljica moja, koja je jako mala je vikala na njih i jedva me je izvukla iz lokala. Meni je toliko bilo loše, gubila sam svest, sela sam na ivičnjak i rekla da ne mogu dalje. Ona je mene bukvalno odvukla do kuće, ja 3 dana nisam znala za sebe i imala sam amneziju. Niko u tom kafiću nije reagovao sem moje prijateljice. Sok koji sam ja pila nije imao nikakav drugačiji ukus. Nisam vodila računa da li je limenka bila otvorena ili zatvorena, ta čaša je stajala tu pola sata pa sam počela onda da pijem. Tek nakon 72 časa sam ja počela da se sećam svega, štipanja, grebanja i ostalog. Plašim se i strahujem da je dosta devojčica u Čačku koje su izlazile u taj lokal prošle možda gore od mene. Moj apel je da devojčice koje izlaze u grad uvek imaju osobu uz sebe, prijateljicu, koja ih neće ostaviti same. Jedan običan izlazak može da upropasti život. Zahvaljujući mojoj drugarici, moj život nije upropašćen – ispričala je M.N.
Silovanje je samo po sebi čin koji ostavlja tragove na telu i duši koji ne nestaju vremenom, samo ih lakše podnosimo i prihvatamo. Život nakon toga nije ni jednostavan ni lak, treba naučiti kako koračati dalje.
Ali, šta se dešava kada je žrtva omamljena, kada joj predator uništi mogućnost da se brani, kada uz pomoć droge za silovanje trauma postane mnogo jača i razornija?
O ovoj temi je razgovarali smo sa Markom Brakovićem, psihoterapeutom i piscem.
– Sećam se iz svoje mladosti da je postojala droga koja je služila za omamljivanje žrtve, tako da ovo nije ništa novo. Ono što je problem jeste što osoba nije dala pristanak za tako nešto, to je silovanje i zlostavljanje i to je krivično delo. Pretpostavljam da se to nabavlja kao i sve što se nelegalno nabavlja, ali ko su dileri i kako se tačno dolazi do droge ne znamo. Sigurno je da te osobe ne dolaze do seksualnog odnosa pa im je ovo prečica. Moramo mlade ljude edukovati da ne koriste ništa sa čim nisu upoznati. Roditelji, učitelji i nastavnici moraju se takođe edukovati kako bi decu naučili kako da se zaštite. Silovanje ostavlja ozbilje pa čak i trajne posledice – rekao je Braković.
