Deca su sve češće žrtve trgovine ljudima, a seksualna eksploatacija devojčica i dalje je ogroman evropski problem, ukazale su organizacije članice Fondacije Čajld 10, dobitnice istoimene nagrade za ovu godinu, među kojima je i organizacija ASTRA iz Srbije.
Samo u prvih devet meseci 2021, u Srbiji su identifikovane 34 žrtve, a među njima je 10 devojčica. Statistika kaže da je prošle godine bilo 59 žrtava trgovine ljudima, od čega 24 dece, osam dečaka i 16 devojčica, od kojih je polovina u trenutku vrbovanja imala svega 12 do 15 godina.
Uprkos sve većim naporima na suzbijanju trgovine i seksualnog iskorišćavanja dece, posebno devojčica radi zarade, ove pojave su i dalje u porastu.
Lažni profili
Prošlu godinu je obeležila pandemija COVID-19, pa i ekspanzija korišćenja interneta, a kako kaže menadžerka za komunikacije Astre Hristina Piskulidis, 2020. je učestalo vrbovanje i odraslih i dece.
– Dešavalo se i ranije, ali su opšta upućenost na internet i teže otkrivanje tih radnji, olakšali posao potencijalnim trgovcima ljudima. Deca se vrbuju uspostavljanjem neke vrste “posebnog prijateljstva”. Trgovci ljudima koriste lažne profile, temeljni su i uporni da upoznaju žrtvu do detalja, da se predstave kao pomoć, podrška, emotivni partner…
Komunikacija, kaže, ide dok ne dođe do razmene eksplicitnih materijala, fotografija i video-snimaka, a onda krenu ucene, iznude i eksploatacija.
– Onlajn eksploatacija teče tako što se žrtva primorava da i dalje proizvodi i šalje materijale, ili da ih onlajn uživo razmenjuje sa “korisnicima usluga”. Češće eksploatacija prelazi iz onlajn sfere uživo, a tada je internet samo poslužio kao mesto vrbovanja – pojašnjava nam.
Ukazuje i na eksploataciju među školarcima i podseća da su i u Srbiji neki bez dozvole distribuirali onlajn eksplicitne materijale vršnjaka.
– Kad se ti materijali naplaćuju i služe za ucenu, iznudu i iskorišćavanje žrtve, to postaje trgovina ljudima. Ova pojava je još jedan pokazatelj da sa mladima treba raditi mnogo više na prevenciji i zaštiti – kaže ona.
Pošto je potpuna kontrola nemoguća, naša sagovornica savetuje roditelje na blizak kontakt sa detetom, pun poverenja i razumevanja, da bi dete, kada primeti nešto neobično, bilo otvoreno da o tome progovori bez straha od osude. Treba, kaže, i edukovati mlade da informacije, fotografije i video-zapise koje ostave na netu ili šeruju mogu se biti zloupotrebljene ili upotrebljene kao sredstvo ucene i iznuđivanja.
“Između sna i jave”
Deca, žrtve trgovine ljudima, kako za “Vesti” objašnjava Jelena Hrnjak iz nevladine organizacije “Atina”, većinom potiču iz disfunkcionalnih porodica i žive u velikom siromaštvu.
– Mada su svi u riziku, žrtva trgovine ljudima ne može da bude svako, već to postaje zbog različitih životnih okolnosti. Žrtve, otkada znaju za sebe znaju samo za beznađe, a nemaju podršku za obrazovanje i za razvijanje socijalnih kontakata – priča ona i navodi zvanične podatke, prema kojima su, u 2021. do početka ovog meseca, sve maloletne žrtve devojčice.
Jelena Hrnjak objašnjava da su Centar za prava deteta i Atina, imajući u vidu činjenicu da je trgovina ljudima jedan od najtežih i najsloženijih oblika nasilja koji ostavlja ozbiljne posledice na emocionalni i socijalni razvoj deteta, izradili video “Između sna i jave”. Film je, kaže naša sagovornica, kreiran u okviru “Kampanje za podizanje svesti o trgovini decom u Srbiji” uz finansijsku podršku EU i Saveta Evrope.
– Deca iz Kluba DX pri Centru su nakon edukativnih radionica o prevenciji i zaštiti dece od trgovine ljudima aktivno učestvovala u izradi scenarija filma, da bi vršnjacima što bolje približili temu trgovine decom – priča Jelena Hrnjak i dodaje da je cilj ostvarenja podizanje svesti među decom i mladima, kao i pružanje informacija o trgovini ljudima, prepoznavanju, uzrocima i rizicima, kao i dostupnoj podršci.
Porazna statistika
Globalni izveštaj o trgovini ljudima iz Kancelarije UN za drogu i kriminal pokazuje da je svaka treća žrtva dete, kao i da su devojčice i žene devet od deset žrtava trgovine ljudima radi seksualne eksploatacije.
U zemljama Zapadnog Balkana, kako govori prikaz Saveta Evrope, 66 odsto identifikovanih žrtava trgovine ljudima čine upravo deca.
Zaštitna platforma
Digitalnu platformu “Kako da se zaštitiš od trgovine ljudima” nedavno su pokrenule organizacije Atina i Centar za prava deteta u kojima ukazuju da su deca i mladi u Srbiji i na zapadnom Balkanu većina među identifikovanim žrtvama trgovine ljudima.
– Cilj je da se mladi, koji i jesu u povećanom riziku da postanu žrtve trgovine ljudima, direktno informišu kako da prepoznaju te rizike i kako da se zaštite – kažu u ovim organizacijama.
Priznanje od kraljice
Povodom Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, 10 evropskih organizacija civilnog društva, među njima i ASTRA iz Srbije, primilo je nagradu Čajld 10 u Kraljevskom dvorcu u Stokholmu. Priznanje im je uručila kraljica Švedske Silvija, a nagrađeni su za rad protiv trgovine ljudima, posebno trgovine devojčicama u cilju seksualne eksploatacije.