Device ništa ne valjaju

PLemići biraju ljubiavnicu: Kurtizana Firne na slici Žan – Leona Žeroma

Veliki putnik i putopisac Marko Polo opisao je, u naše vreme neshvatljiv, svakako neobičan običaj koji je vladao u Tibetu, kad je u ovu daleku zemlju "ispod Kine", stigao krajem 13. veka:
"Nijedan muškarac u toj zemlji neće ni za živu glavu uzeti devicu za ženu, jer – kako veruju – žena ništa ne valja ako nije naučila da opšti s muškarcima. Običaj je takav da stare žene, kad naiđu putnici iz daleka, uzmu svoje neudate kćeri i rođake i s njima dolaze kod tih stranaca i nude im ove mlade žene, svakome ko ih želi. Putnici ih uzimaju po svom izboru, a one se posle vraćaju staricama."

Najtraženija devojka
najlakše se i uda
 

Veliki putnik: Marko Polo

Marko Polo kaže da je u mnogim mestima video da "ljudi koji prolaze kroz naselja nailaze u njima po 20 i 30 devojaka koje im se nude".
Ali – navodi putopisac – "treba znati da se očekuje da stranac devojci s kojom se proveo podari prsten ili neku sitnu dragocenost, neki predmet".
"Svaka devojka će te sakupljene darove pokazati kao ljubavni zalog kad dođe vreme udaje. Od svake devojke, kad dođe to vreme, očekuje se da pokaže najmanje 20 takvih zaloga. One koje imaju najviše tih zaloga time pokazuju da su bile najtraženije, na najvišoj ceni i stekle najviše iskustva, pa samim tim su i najpoželjnije za brak i imaju najveće šanse da se udaju."
Marko Polo tumači da su Tibetanci uveli ovaj običaj, i strogo ga se pridržavali, jer su se rukovodili i praktičnim i duhovnim razlozima. S jedne strane, smatrali su da devojka pre stupanja u brak treba da stekne razumnu meru seksualnog iskustva, a s druge – da bi se izbegle kasnije komplikacije – da se niko ne bavi pitanjima ko je s kim legao u krevet, a naročito da nikome ne bi palo na pamet da ponovo poželi istu, sada već udatu ženu.
To su glavni razlozi što su Tibetanci smislili da čast uvođenja njihovih devojaka u seksualni život prepuste strancima. Zato putopisac zaključuje da je "Tibet sjajna zemlja da je poseti svaki mlad čovek".
Bar je tako bilo u njegovo vreme.

Venerina služba
u antičkoj Grčkoj

Ni u jednom dobu ljudske istorije, i ni na jednom mestu u celom svetu, lake žene nisu imale toliko veliku ulogu kao u Atini, Sparti i Korintu u zlatnom veku grčke kulture.
Što se društvenog značaja i uloge dama za uživanje tiče, ovim antičkim polisima ne mogu da konkurišu ni najizvikanije među savremenim svetskim metropolama – Pariz, London, Tokio – budući da danas postoji gotovo jasna granica između ljubavi iz osećanja i "ljubavi" za novac, dok je u staroj Grčkoj "Venerina služba" delovala u svim društvenim slojevima i u najrazličitijim oblicima.
Sve do danas nije potpuno razjašnjeno zašto su Grci s tolikim oduševljenjem hrlili u naručje prostitutki. Verovatno zato što su udate žene, kao i devojke, bile zatvorenice porodice, supruga i oca, mada mnogi istoričari tvrde da su prostitutke bile omiljene jer su muškarci, i oženjeni i neoženjeni, na njihovim grudima nalazili spas od drugog izazova – ljubavi sa dečacima, što je takođe bila veoma rasprostranjena pojava u antičko doba. I to nije bila nikakva sramota.

Devojka zna samo
što je neophodno
 

Za devojke je važilo da joj "nije bilo dopušteno da vidi, čuje ili pita ništa osim onog što je bilo potpuno neophodno", pa je jasno da je za njih sloboda savremenih tinejdžerki bila više nego nezamisliva.
Za udatu ženu je opet važilo da "može izlaziti iz kuće i pojavljivati se na ulici tek u životnom dobu kad muškarci, kad je ugledaju, ne pitaju čija je žena, već čija je majka".
U tim okolnostima ne čudi veoma raširena sklonost muškaraca ka mladim telima istog pola, prisutna kako među eupatridima, aristokratama, tako i u demosu, narodu, ništa manje nego među vojnicima i robovima.
Ta realnost ponukala je filozofa i zakonodavca Solona da svojim Atinjanima propiše obavezne posete "Venerinim nevestama". I danas se, uostalom, nijedna druga medicina ne koristi tako rado.
Solonov prvi motiv je bio da spreči nasilje na ulicama, da neobuzdani mladići ili vojnici koji su živeli daleko od žena ne napastvuju građanke, ali još više – kao lek protiv homoseksualnosti. Uz to, tajna ljubav se smatrala "najsramnijom od svih bolesti", a na muškarce koji su "pod okriljem mraka" imali odnos sa udatom ženom gledalo se kao na "najjadnije na svetu".

Prva državna
javna kuća

Legenda kaže da je Solon bio jedan od sedam mudraca svog doba, a istorija – da je kao političar i vladalac ukinuo dužničko ropstvo i doneo zakone koji će atinskom društvu utrti put za prelazak iz aristokratske autokratije u robovlasničku demokratiju.
U ovoj priči, međutim, Solon je značajan kao osnivač prve javne kuće na evropskom tlu i začetnik stvaranja mreže bordela, kakvi posluju i danas, dva i po milenijuma posle njega.
Solon se, naime, nije zadovoljio izdavanjem propisa u interesu reda i mira u Atini, već je lično pristupio njihovom sprovođenju. Nije smeo da dopusti da se njegova zamisao upropasti, jer bi to moglo da ima po njega pogubne posledice – politički pad ili, što bi bilo još gore, javni podsmeh.
Tako je Solon, za potrebe atinske države, zakupio pogodnu veliku kuću, a od trgovaca robljem zatražio da mu obezbede zgodne mlade žene i devojke. Za njihovu obuku nije morao da brine – trgovci su svoje mlade robinje od početka, i ličnom praktikom, podučavali veštinama pružanja ljubavnih usluga, jer su one, s tim znanjima, mogle skuplje da se prodaju.