Jug Srbije i Eparhija vranjska odnedavno se mogu podičiti prvom crkvom brvnarom i osobenim mestom za hodočašće vernika. Na planini Kozjak, na 30 kilometara od Vranja i 2,4 kilometra od manastira Prohor Pčinjski izgrađena je i osvećena crkva brvnara na mestu gde je ovaj isposnik proveo poslednje 32 godine života.
Ušuškana u šumi, uklesana u pećini gde je Prohor posvetio život molitvama i potpunoj izolaciji, ova crkva vraća vreme sve do 11. veka kada se susreo sa Romanom IV
Diogenom i prorekao mu carski presto.
“Po promislu Božjem dogodi se ovo: Diogen, koji je imao postati car, dođe u lov u pustinju, gde se prepodobni podvizavao. I on ugledavši jednu srnu stade je goniti. Srna bežeći dotrča pećini prepodobnoga, koji ju je često hranio. Videći srnu silno uplašenu, prepodobni je upita: Zašto tako bežiš? U tom pristiže i Diogen, pa ugledavši kosmatog starca, obučenog u poderanu haljinu, on se silno prepade pa udari natrag i naže bežati. A sveti pustinjak, providevši duhom da će Diogen uskoro postati car, stade ga zvati, govoreći: Diogene, vrati se! ne boj se! stani! ta i ja sam čovek. Čuvši ove reči prepodobnoga, Diogen se vrati, i sa strahom pade pred noge čudnoga starca tražeći blagoslov od njega. Sveti starac ga blagoslovi i proročki mu reče: Diogene, idi odmah u Carigrad, jer će te Bog uzdići na carski presto. A tada ne zaboravi mene. Te pak haljine što su na tebi ostavi u naročitoj odaji, i češće navraćaj da ih vidiš, opominjući se i mene starca koji živi u ovoj pustinji. Diogen posluša starca i odmah otputova u Carigrad. I proročanstvo svetoga starca se ispuni”, stoji u žitiju ovog sveca.
Arhimandrit Metodije, iguman manastira koji je Diogen podigao Prohoru u čast, kaže da su crkvu brvnaru započeli prošle godine, a vladika vranjski Pahomije je u sasluženje sveštenstva i monaštva Prohora osveštao 24. maja, na praznik Ćirila i Metodija.
– Crkva je posvećena prepodobnom Sisiju Velikom, jednog od najpoznatijih isposnika i ranohrišćana zato što su žitija ova dva sveca veoma slična. Postoji čak i verovanje da se Prohor osamio i živeo upravo po modelu Sisoja Velikog – priča iguman Metodije i dodaje da je za izgradnju temelja crkve, ali i puta do nje korišćen kamen upravo sa ove planine, čime nimalo nije narušen prirodni ambijent.
– Slava crkve je 19. jula kada će u njoj biti služena i sveta liturgija, ali i izabran kum za sledeću godinu. Vernici su već počeli da se mole bogu u ovoj isposnici, a očekujemo da će ih biti mnogo više s prestankom pandemije – ističe Metodije.
O isposnicama
Isposnice – mesta gde su sveci živeli i molili se za života retkost su u svetu, a Srbija može da se pohvali sa nekoliko. Gornja isposnica Svetog Save nalazi se 15 kilometara od manastira Studenica, u brdima zvanim Nemanjina kula, na obroncima planine Čemerno. Ovu isposnicu je podigao Sveti Sava posle svog povratka sa Hilandara. Isposnica – Crkva Svetog Save – Savinje nalazi se u mestu Savine vode se u pećini na obroncima Ovčara iznad Ovčarsko-kablarske klisure u neposrednoj blizini Ovčar Banje. I do ove isposnice se dolazi isključivo peške, a preko puta se može videti manastir Preobraženje.
Predanje veli da je pećina u kojoj crkva Savinje bila isposnica Svetog Save, koji je svojom molitvom učinio da iz pukotine u steni potekne voda koju je Sv. Sava blagoslovio kao lekovitu. I treća isposnica je ostavština Svetog Save, a nazivaju je i Mileševska isposnica zato što je udaljena oko pet kilometara od istoimenog manastira kod Prijepolja. Prema legendi, monasi su nastanjivali ove pećine još u 13. veku, a po tragovima u zidovima vidi se da su tu bile crkve.
Netaknuta priroda
Predeo doline Pčinje u koji je smešten manastir Prohor Pčinjski jedan je od retkih, netaknutih delova prirode koji još nije dovoljno mapiran na karti turističke ponude Srbije iako ima za to sve predispozicije.
Zahvaljujući gostinskom konaku i graničnom prelazu koji je udaljen svega 200 metara, u manastiru je moguće prenoćiti ili provesti nekoliko dana uz gotovo simboličnu cenu prenoćišta od 1.500 dinara (13 evra) sa uračunatom večerom i doručkom. Gosti mogu da tu provedu nekoliko dana obilazeći prirodu ili rekreirajući se uz mogućnost iznajmljivanja bicikla.
Odlukom Vlade Srbije iz 1996. godine, eparhija Vranjska je staratelj zaštićenog područja Dolina Pčinje koji se prostire na 2.606 hektara.
Milan Stošić, čuvar u ovom zaštićenom području, kaže da je svakodnevno otvoren i Centar za posetioce sa mini muzejem flore i faune ovog kraja.
– U ovoj zoni je više od 157 zaštićenih vrsta ptica od kojih je svakako najpoznatija i najređa – orao Bela Kanja. Ustanovljeno je da ovde obitava nekoliko parova, a u stalnim smo konsultacijama sa Bratislavom Grubačem iz Zavoda u Nišu koji prati celu situciju vezanu za ove retke orlove – ističe Stošić i dodaje da Dolina Pčinje ima i srna, divljih svinja, zečeva, ali i vukova, riseva, kao i retkih vrsta poput “gručke kornjače”, goluba dupljaka ili smukova “šilaca”…
U ovom Centru je i štand na kome se mogu kupiti i neki proizvodi koji nose prefiks organik, počev od sirupa za sokove od bagremovih cvetova ili zove, do džemova od malina.
