Toni Cetinski (45) rođen je u Puli, a detinjstvo je proveo u Rovinju. Njegov otac Mirko bio je pevač šlagera i kancona, pa je Toni od njega nasledio ne samo fizički izgled i šarm, već i muzički talenat. Sa četiri godine krenuo je u muzičko obdanište, gde je na veliku žalost ukućana i komšija – razvio ljubav prema udaraljkama. Muziku je toliko zavoleo da je upisao nižu muzičku, a paralelno sa srednjom hotelijerskom završio je i srednju muzičku školu, smer klavir.
– Moji su italijanskog porekla i pravo ime mi je Antoni. Moj otac je celog života pevao kancone i kao muzičar je nastupao na letnjim terasama. Ja sam krenuo njegovim stopama već sa 14 godina imao sam javne nastupe. Svirao sam klavijature, pošto sam u duši roker, to su bili standardi tipa Elvisa Prislija ili Bitlsa. Nosio sam dugu kosu, zakrpe na pantalonama i dosta sam sa ranijim bendovima svirao bukvalno na ulici. Svirao sam klavijature, kasnije i bas gitaru i bubnjeve – priseća se Toni, koji je mnogo godina kasnije snimio pesme koje je volela njegova baka.
– Moj otac je celog života pevao italijanske kancone i operske arije, pa je italijanski praktično moj maternji jezik. Baka je jako volela pesme "O Sole mio", "Torna a Surriento", "Noi Re senca gloria", koje su obeležile moje detinjstvo. Kada pevam na italijanskom zaista se oseća da pevam na maternjem jeziku – priča popularni pevač, koji i dan-danas ima bubnjeve u kući i kaže da mu je to najveća ljubav među instrumentima.
