Delovi pisama koje je zagrebački nadbiskup i kardinal Katoličke crkve Alojzije Stepinac slao papi Piju XII tokom 1941. godine konačno su objavljeni i bacaju potpuno novo svetlo na njegovu ulogu u NDH.
Iz pisama se nedvosmisleno može videti da je hrvatski kardinal ne samo bio upoznat sa jezivim progonom već ga je i podržavao pravdajući ga “manjim zlom” u odnosu na ono što bi činili nacisti.
Nova saznanja, na koja i dalje žmuri većina u Hrvatskoj, istovremeno učiniće težnje da se Alojzije Stepinac proglasi za sveca još diskutabilnijom.
U pismima, koje je nedavno u intervjuu HRT-u pominjao i patrijarh Porfirije, kardinal Stepinac otvoreno piše o uvođenju rasnih zakona u NDH kao “načinu da se udovolji nacistima” uz opasku da je “mnogo manje zlo to što su Hrvati doneli ovaj zakon, nego da su Nemci preuzeli svu vlast u svoje ruke”.
Posebno su sporni delovi pisma iz 14. juna 1941. u kojima Stepinac sa popriličnom ravnodušnošću govori o “likvidaciji šizmatika” – kako su u NDH nazivani pravoslavci.
“Veliki je interes Srba šizmatika da uđu u Katoličku crkvu. Sigurno to čine pod dojmom da vlast podržava katoličanstvo. Ali ne može se poreći niti da ih tjera i sva bijeda šizmatičke crkve… Vjerujem, kad bi poglavnik Pavelić bio 20 godina na čelu vlade, šizmatici bi bili posve likvidirani iz Hrvatske”, piše bukvalno Stepinac papi Piju XII u pismima koje su objavili hrvatski mediji.
Zagrebački nadbiskup u istom pismu poziva Svetu stolicu da prizna NDH i koristi priliku da još jednom naglasi o kakvoj se “borbi u novostvorenoj hrvatskoj državi” u stvari radi.
“Ne sumnjam, Sveti oče, da se ovde vodi očajna borba na život ili smrt između šizme koja je predstavljena u srpstvu i katoličanstva predstavljenog u Hrvatima”, navodi nadbiskup.
U pismu datiranom na 16. maj 1941. godine Stepinac navodi potrebu da se pravoslavno stanovništvo preobrati u katoličanstvo.
“Pošto je vlast katolička osjeća se veliki porast obraćenja Židova i pravoslavnih šizmatika u katoličanstvo. Moramo biti vrlo pažljivi prilikom njihova primanja, pošto su u pitanju materijalni interesi”, navodi Stepinac.
O pismima Stepinca papi govorio je nedavno i patrijarh Porfirije u intervjuu HRT-u. Na pitanje o kanonizaciji Stepinca odgovorio je vrlo odmereno, pohvalivši angažman pape Franje, a rad zajedničke komisije predstavnika Katoličke crkve i SPC označio plodotvornim i korisnim.
– U rukama imam pisma koja je Stepinac upućivao Piju XII i iz kojih zaista mogu da se nađu mesta koja jesu duboko problematična. Što ne znači da on nije živeo u teškom vremenu i da se može sagledavati u crno-beloj tehnici – rekao je patrijarh u intervjuu.
Pismo završava sledećim riječima koje jasno govore da je podržavao i zalagao se za etnički i verski čistu NDH i to po svaku cenu:
“Na kraju, potpuno iskren, mogu primetiti da u krugovima vlasti postoji najbolja želja da se Hrvatska pretvori u katoličku zemlju. Ratni ministar (Slavko Kvaternik) mi je apsolutno garantovao – ili će Hrvatska biti katolička zemlja ili neka nestane. Želja onih koji trenutno vladaju Hrvatskom da provedu u djelo učenje Katoličke crkve stavlja nam obavezu da im pomognemo i da ih podržimo sa svom lojalnošću i snagom kojom raspolažemo.
U trenutku kad Stepinac piše pismo, već nekoliko nedelja postoji logor Danica pored Koprivnice, gde ustaše odvode stotine nevinih Srba i Jevreja. Dve nedelje pre Stepinčevog pisma, 28. aprila, ustaše su poubijale dvestotinjak seljaka srpske nacionalnosti iz sela Gudovca kraj Bjelovara, a samo tri dana pre tog pisma (12. i 13. maja) blizu 400 Srba iz Gline i okoline.
Naravno, to nisu i jedine nevine, civilne žrtve ustaškog režima u pomenutom periodu. I naravno, o svim navedenim, i ovde nenavedenim slučajevima, nadbiskup Stepinac je bio odmah obavešten.
