Ne postoji ništa lepše na svetu od konja u galopu, žene koja pleše i broda pod jedrima. S ovom antologijskom rečenicom francuskog književnika Prospera Merimea apsolutno se slaže i Nemanja Bobičić, član Upravnog odbora Srpskog galopskog saveza i Sportskog udruženja BRC (Belgrade racing club), koje je organizator konjičkih trka u Beogradu u 2022.
Ovaj mladić, hotelijer po struci, zaposlen u Telekomu, svaki slobodni trenutak provodi na hipodromu. Vlasnik je konja pod nazivom Mdž dear friend (Moj dragi prijatelj), koji je ove sezone već postigao jednu pobedu.
Potkovica, lenta i pehar
Inače, ljubitelji konjičkog sporta ove godine s uzbuđenjem čekaju stoti srpski galopski derbi! Održaće se na hipodromu kod Careve ćuprije 3. jula.
– Kruže priče da ovu trku dobija grlo koje je u tom trenutku najtaličnije. Pobeđivali su i favoriti, ali i čisti autsajderi. Maksimalan broj učesnika je 14 jer toliko mesta ima mašina iz koje kreće start, ali dva ili četiri grla su rezervna ako dođe do odustajanja ili povreda. Derbi se trči samo jednom. Pravo da učestvuju imaju samo grla od tri godine. Zanimljivo je da je ove godine nagradni fond sa dosadašnjih 800.000-1.000.000 povećan na 2.000.000 dinara. Ovo je pravi istorijski događaj – priča za “Vesti” Bobičić, zaljubljenik u ovaj sport.
Otkriva nam da trener pobedničkog grla dobija srebrnu potkovicu, džokej lentu, tu je i veliki pehar, a konj koji prvi stigne na cilj biće ogrnut prekrivačem, u stvari, ćebetom s natpisom: “Pobedniku 100. srpskog galopskog derbija.”
– To su počasna priznanja, a novčane nagrade će biti pravično raspoređene. Pobedniku će biti namenjeno 980.000 dinara, a novac će dobiti i vlasnici konja koji osvoje drugo, treće, četvrto i peto mesto. To će im dobro doći da pokriju bar deo troškova – ukazuje naš sagovornik.
Sponzori se, kako napominje, polako prijavljuju jer je Srpski galopski savez potpisao ugovor sa Arena sport kanalima, koji direktno prenose takmičenja s hipodroma.
– Prošle godine smo imali veliku podršku i pomoć Grada Beograda i Vlade Srbije, prvenstveno premijerke Ane Brnabić. Naša prestonica je postala magnet za strane turiste zbog Beograda na vodi, a jedna od atrakcija za goste je upravo i hipodrom, najstariji sportski objekat u gradu. Najzaslužniji za to što je 1914. izgrađen baš na ovom mestu je Vladislav Ribnikar, predsednik Dunavskog kola jahača “Knez Mihailo” i osnivač lista “Politika”. Prve trke bile su organizovane su uoči Prvog svetskog rata, a prva sezona sa 16 trkačkih dana održana je 1921. Upravo te godine je trčan prvi srpski galopski derbi – podseća Bobičić.
Ljubav, a ne biznis
Bobičić napominje da je Srpski galopski savez krovna organizacija koja, u stvari, vodi ceo galopski sport u Srbiji:
– Članovi SGS su svi konjički sportski klubovi koji se bave i takmičenjem i organizacijom galopskih trka. U SGS su džokeji, treneri, vlasnici, štalsko osoblje… Trenutno je u Savezu 12 do 15 klubova. Na našem hipodromu imamo od 45 do 50 galopera, 15 do 20 kasača, između 30 i 40 preponaša i izvestan broj rekreativnih konja. Njihovi vlasnici su pravi ljubitelji ovih plemenitih životinja. Među njima su radnici, službenici, privrednici, advokati. Svi znaju da je naš poznati glumac Petar Strugar pasionarni ljubitelj konja. Zajedničko za sve ove ljude je to što ne gledaju na to kao biznis, već ih vode strast i ljubav.
O blagotvornom uticaju konja na čoveka govori i činjenica da na hipodromu postoje škole jahanja, odnosno udruženja koja se bave decom s posebnim potrebama. Naučnici su odavno utvrdili da su konji besprekorni terapeuti. Zanimljivo je da se poslednjih sedam-osam godina ne naplaćuju ulaznice.
– Pričaju ljudi da se dešavalo da bude i po 10.000 gledalaca. Ljudi uživaju i u klađenju na konje. To je bukvalno uživanje, a mnogi ulože novac na konja zato što im se dopalo njegovo ime ili izgled. Čitave porodice dolaze na hipodrom jer svaka traka je nezaboravan doživljaj. Derbi 3. jula će svakako ući u anale srpskog sporta – zaključuje Nemanja Bobičić.
Skup sport
– Prosečna cena konja u Srbiji je od 3.000 do 6.000 evra. Ali, treba platiti i čoveka koji ga trenira, ali i one koji ga hrane, čiste štalu, timare, tu su i potkivanje i vitamini. To mesečno košta najmanje 500 evra – kaže Bobičić.
Zainteresovana dijaspora
– Konje na našem hipodromu drže i zemljaci iz dijaspore. Novac zarađen marljivim radom ulažu u ljubav prema ovom sportu i često dolaze da obiđu svoje ljubimce – priča Nemanja.
