Sezona slava je u punom jeku, a bliži se i Nova godina i Božić. Nekako po tradiciji, bez obzira da li se ovi dani obeležavaju skromno u krugu porodice ili sa gostima, navikli smo na svečanu trpezu. Na stolu se tih dana nađu raznorazne đakonije. Domaćini se uglavnom vode nepisanim pravilom “dok ne preosta ne bi dosta”, pa tako ne tako male količine nepojedene hrane završe u kanti.
Bacanje hrane i namirnica nije samo karakteristično za vreme praznika već se generalno u Srbiji, ali i Evropskoj uniji godišnje po stanovniku baci ogromna količina hrane. Prema podacima Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija (UN), u Srbiji se godišnje baca 83 kilograma hrane po stanovniku, što je devet kilograma više od svetskog proseka.
Novi sistem u EU
Glavni razlog što velika količina još jestive hrane, završi u smeću, kako pokazuje istraživanje je to što veliki deo građana ne razume oznake koje se tiču roka trajanja hrane. Pola građana EU ne razume razliku između “upotrebiti do” i “najbolje upotrebiti do”.
Ukiseljene i konzervirane namirnice, keks i drugi konditorski proizvodi, kakao, čokolada, kečap, senf, slane grickalice, testenina, pirinač, čaj, kafa, so, brašno, šećer, začini… samo su neke od namirnica koje mogu trajati mnogo duže od oznake na ambalaži “najbolje upotrebiti do”. Ta oznaka znači da proizvođač tvrdi da je do tog dana proizvod najkvalitetniji, a može biti jestiv dugo nakon isteka roka. Iz tog razloga Evropska komisija bi do kraja ove godine trebalo da predloži novi sistem označavanja rokova trajanja.
Jedna od opcija o kojoj se razgovara jeste da se istovremeno stave obe oznake na proizvod – “upotrebiti do”, koja građanima kaže do kad je hrana sigurna za jelo i – “najbolje upotrebiti do”, do kad zadržava optimalni kvalitet. Ima i ideja da se potpuno ukine “najbolje upotrebiti do”, a da ostane samo rok do kada je hrana sigurna za jelo.
Procenjuje se da ako novi sistem označavanja za čak samo nekoliko postotaka smanji bacanje hrane u EU, radiće se o stotinama hiljada tona spasenih namirnica.
Međutim, Severne zemlje EU sklone su da pojednostave sistem, dok se Italija protivi ukidanju oznake koja označava rok optimalnog kvaliteta hrane. Ista podela postoji i u vezi s predlogom da se proširi lista vrlo dugotrajnih proizvoda, poput testenine, pirinča, kafe i čaja, koji bi bili potpuno izuzeti od označavanja roka trajanja.
Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), za “Vesti” kaže da podaci UN pokazuju da se jedna trećina ukupno proizvedene hrane u svetu gotovo nikada ne upotrebi.
Zakon o donacijama
– Posmatrajući lanac od njive do trpeze, slobodno mogu da kažem da se u Srbiji baci duplo više hrane nego na nivou EU – kazao je on navodeći podatak da se prema poslednjim podacima u našoj zemlji godišnje više od 270.000 tona još upotrebljive hrane baca, odnosno oko 30 do 40 kilograma po stanovniku.
Taj broj je, kako dodaje i mnogo veći, jer se za razliku od razvijenih država, ostaci hrane u 99 odsto slučajeva ne razdvajaju od ostalog komunalnog otpada.
Prema Krstovićevim rečima, velika količina hrane u Srbiji završi u smeću ne samo zbog nerazumevanja oznaka o rokovima upotrebe, već zbog mnogo ozbiljnijeg problema, a to je što ne postoji zakon o donacijama hrane.
– To je jedan od načina da se napravi prevencija u stvaranju viškova hrane koja se baca, odnosno time bi bilo omogućeno da se određeni procenat hrane koja je pred istekom roka trajanja, a koja je i dalje upotrebljiva, umesto da se baca iskoristi za ishranu ljudi – kazao je on.
Naš sagovornik objašnjava da bi taj zakon trebalo da obezbedi da oni koji žele da doniraju hranu koja je u poslednjim momentima roka trajanja, a tu pre svega misli na trgovinske lance, dobiju određene olakšice, jer kako dodaje ti lanci trenutno na hranu koju doniraju plaćaju porez na dodatu vrednost (PDV) bez obzira na to što je nisu prodali već su je donirani.
Krstović naglašava i da pored potrebe harmonizacije domaćih sa evropskim propisima, u Srbiji je potrebno uvesti i obavezu razdvajanja otpada za sve one koji dnevno prave ili služe više od 50 obroka.
Podseća da je NALED pre dve godine pripremio pravilnik koji je predviđao da u Srbiji svako ko proizvodi više od 50 obroka dnevno morao da razdvaja biootpad i ima ugovor sa ovlašćenim operaterom kome će ga predavati, ali da to nije zaživelo zbog korone.
Prepoloviti bacanje
Namera EU je da se kroz bolje obeležavanje, ali i doniranje hrane do 2030. godine prepolove količine hrane koja se baca.
Manje otpada
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji je prošle godine stvoreno 11,75 miliona tona otpada ili za oko 700.000 tona manje nego 2020. U dokumentu Upravljanje otpadom 2011-2021. koji je objavila agencija navedeno je da je po stanovniku ukupno prošle godine proizvedeno po 1,7 tona opada, dok je 2020. to bilo 1,8 tona.
– Često nismo svesni da količina hrane koja trenutno završava na deponijama emituje zagađujuće čestice koliko sedam hiljada motornih vozila. Upravo su te štetne materije odgovorne za više od 300 požara koji izbiju tokom letnjih sezona, a pravilnim upravljanjem otpadom, ovaj problem možemo da eliminišemo i tako doprinesemo očuvanju kvaliteta vazduha i okoline – zaključuje Krstović.
