Bunkeri iz doba komunizma u Albaniji izgrađeni su tako da mogu da izdrže nuklearni napad, ali niko nije predvideo da će ih kasnije “napasti” more.
Albanske obale su pod najvećim uticajem erozije u Evropi, a stručnjaci kažu da su razlozi za to klimatske promene i nekontrolisana urbanizacija.
Uz ušće reke Seman u Jadran, u središnjoj Albaniji, već su potopljeni mnogi bunkeri izgrađeni tokom vladavine Envera Hodže za slučaj američke, sovjetske ili kineske invazije. Istu sudbina dočekala je i policijsku stanicu, sportski teren i naftnu bušotinu, prenosi hrvatski portal Indeks.
– Bunkeri su napravljeni da izdrže gotovo sve, ali su izgubili svoju jedinu bitku – s morem – kazao je za AFP 80-godišnji Ilir Zani.
Lokalno stanovništvo tvrdi da je u samo tri decenije na ovom području Jadransko more progutalo 800 metara obale.
Izmir Mernica, stanovnik sela kraj ušća Semana, pribojava se da bi njegova kafana mogla biti sledeća. “Zabrinuti smo zbog mora koje guta sve pred sobom”, rekao je prstom pokazujući vodotoranj koji viri iz mora.
“Talasi će nas progutati”
Godine 2009. vlasti su tenkovima iz mora izvukle sedam potopljenih bunkera. Zbog strujanja mora oko bunkera nastajali su virovi, zbog kojih su se mnogi plivači utopili.
Desetak godina kasnije bunkeri su opet pod vodom. Prema stručnjacima za klimatske promene Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), oko trećine albanske obale duge 427 kilometara pod uticajem je erozije, a godišnje nastrada metar do dva obale.
Abdula Diku, stručnjak za zaštitu okoline, kazao je da u Albaniji zbog rasta nivoa mora godišnje nestane oko 27 tona tla po hektaru zemlje, što je oko 11 puta više od evropskog proseka.
Stručnjaci predviđaju i da će se nivo mora u Albaniji do 2100. godine zbog klimatskih promena povećati za između 40 i 105 centimetara.
Problemima doprinosi i krčenje šuma, neregulisano pravljenje jaruga iz reka koje je ubrzalo njihove tokove i nekontrolisana urbanizacija duž obale.
“Talasi će nas progutati” Под хитно тражите азил. Мало вас је на Косову.