Naši verni čitaoci sa dalekog – Petog kontinenta, ne posustaju na polju humanosti, što se često može videti, saznati i pročitati na strani Humanitarnog mosta “Vesti”.
Potvrđuju to njihova dobra dela, poslata u vidu donacija za najugroženije zemljake u otadžbini, za koje su saznali posredstvom našeg lista. Tako je u prethodnom mesecu, od nekoliko donatora, čija imena, sa ponosom možemo istaći, često beležimo, stiglo ukupno 2.920 dolara.
Od tog novca, kako smo već zabeležili, Rajka Tarlać iz Sidneja uputila je 300 dolara samohranom ocu Vukomiru Tomoviću iz Novog Pazara, a još toliko je izdvojila sa prijateljem Ljubom za dvomesečnu stipendiju Milice Đorđević iz Prizrena. Međutim, ni to nije sve, jer je po još 150 dolara uputila samohranim i zdravstveno ugroženim majkama Snježani Plavšić Đurović iz Laktaša, kao i Živki Stanojević iz Progara kod Surčina. Sveukupno 900 dolara.
Odmah za ovom ženom velikog srca, stoji rame uz rame po humanosti i Mihajlo Hromiš (95) iz Brizbejna (najstariji čitalac “Vesti”), koji je izdvojio 800 dolara za nekoliko štićenika, namenivši svima po 200 dolara, a reč je o: malom srčanom bolesniku Davidu Dimitrijeviću iz Surčina, siromašnoj porodici Amčović sa Rogozne, bolesnoj devojčici Sofiji Nakić iz Žitkovca kod Aleksinca i Stefanu Gončinu iz Rume, koji se isto bori za zdravlje.
Naravno, ovim divnim ljudima, nebrojeno puta, pridružuje se i plemenita Baka Ana iz Kanbere koja je ovog puta izdvojila 520 dolara, od čega je 270 dolara namenila za dvomesečnu stipendiju braći Dušanu i Nikoli Čukariću iz Velike Hoče, đacima Orahovačke gimnazije, a još 250 dolara za bolesnu Radu Simić iz Šapca.
Nije izostala ni mesečna stipendija od 600 dolara O. V. iz Sidneja za petoro učenika, od kojih četvoro pohađaju Gimnaziju u Orahovcu na Kosmetu, a jedan Srednju obućarsko-tekstilnu školu u Novom Pazaru. Dok je anonimni donator iz Australije, izdvojio još 100 dolara za Vladetu Spasojevića iz Sjenice, koji je iznenada preminuo.
Budući da je želja čitalaca za nas poput zapovesti, to su pojedine donacije već na putu onima kojima su namenjene, a neke su i uručene. Kao što je to slučaj sa Snježanom Plavšić Đurović iz Laktaša, kojoj je prosleđeno 150 dolara Rajke Tarlać iz Sidneja.
Snježana, naime, pored karcinoma materice ima još 12 oboljenja, među kojima i cističnu fibrozu pluća i tešku osteoporozu, jer je posle nekoliko operacija, hemioterapija i zračenja dobila nekoliko hroničnih bolesti, pa sada prima terapije za kosti svaka tri meseca.
Sin joj je rođen sa retkom vrstom tumora jetre i niko od lekara nije mogao ni da pretpostavi da bi sa time mogao da poživi. Gorak usud dodatno pritiskaju nemaština i nemogućnost da se sami izbore sa svime što je pred njima.
– Ne mogu vam rečima ni opisati koliko nas je ta dobra žena obradovala. Njen dar je više nego dobrodošao. Molim vas zahvalite joj se do neba u moje i Gregorovo ime. Sa poslednjom dijagnozom koja je ustanovljena, a to je cistična fibroza, znate i sami, dokle god kortikosteroidi budu delovali biće dobro, nakon toga ne preostaje ništa drugo do transplantacija pluća. Borim se koliko god imam snage da što duže ostanem na nogama zbog sina, jer sam njemu sve. Zahvaljujem se i svim drugim dobrim ljudima koji su nas održali. Nisam sigurna šta bi sa nama sada bilo da nije bilo njihovog milosrdnog srca – poručuje Snježana, koja nema mesečnih primanja jer zbog sinovljeve i svoje bolesti, ne radi već 10 godina.
Radost u skromnom domu
Još jedan prilog od 150 dolara plemenite Rajke Tarlać uručen je i samohranoj majci Živki Stanojević iz Progara kod Surčina, kome se silno obradovala.
– Škola je počela, a sa njom i dovijanje kako da devojčicama obezbedim sve što im je potrebno. Hvala do neba dobroj Rajki koja je mislila na nas i olakšala mi ovo breme. Imala sam čast da sa njom porazgovaram telefonom. Oduševila me je svojom brigom i zahvalna sam joj na rečima podrške. Trudim se da budem maksimalno pozitivna, uprkos nemaštini u kojoj živimo, ali ponekad ne ide. Međutim, kada stigne ovakva podrška, odmah se probude nova snaga i vera da ćemo i nas tri u nekom trenutku života dočekati malo lakše i bolje dane. Razumevanje dobrih ljudi i sama želja da nam pomognu bili su poput melema za naše teške rane. Da njih nije bilo, iskreno govoreći, ni sama ne znam šta bi danas bilo sa nama – rekla je Živka, koja je težak bubrežni bolesnik.
Zbog operacije kičme nesposobna je za rad, pa prima socijalnu pomoć manju od 100 evra, a od kada ju je muž izbacio iz kuće, kao podstanaru joj više od polovine te sume odlazi na kiriju.
