Mogao bi neko po narodski reći:"U naše Mare, svakojake šare", ali su te od protoka vremena izbledele "šare", naše prelepo i nemerljivo vredno srednjovekovno nasleđe, naš ponos i kao takve, pod naslovom "Oživeti memorije", na uvid Parizu izložene na tri sprata Kulturnog centra Srbije.
A o čemu se radi, objašnjava autor izložbe, istoričar umetnosti Dušan Milovanović, koji je, uz direktora Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu Miljanu Miletić-Abramović, kustose Jelenu Popović i Stevana Martinovića i direktorku Kulturnog centra Srbije Slavicu Petrović, otvorio izložbu "odsjaja grandiozne vizantijske umetnosti" i "istinsko čudo lepote nazvano blago srpske fresko-ornamentike".
– Sve do 2013. godine sabrane i sistematizovane ornamente sa srpskih srednjovekovnih fresaka, čuvali smo u depoima Muzeja, da bi se u profesionalni rad uključila 134 stručnjaka, pa tako dobismo fascinantnu sliku i presek srpske srednjovekovne civilizacije koju u svom tumačenju sveta nije zaobišla nijedna dosadašnja civilizacija.
|
Najbolji Srbi
Preuzeo ih američki pop-art |
Saopštava Milovanović da je delove ove izložbe već video Beograd, a sada u njemu uživa letnji Pariz.
– To je dekor našeg srednjeg veka, javlja se na freski, a i na odeći i na predmetima. Deo je univerzalne baštine od nastanka čovečanstva do danas. U svim umetnostima postoji ornament. I, sve je to poezija – analizira Dušan Milovanović, rodom Šumadinac
Tokom izložbe posetioci mogu da uče o tadašnjim bojama, autentičnim, potiču iz lokalnog okruženja i za svaku crkvu-manastir rađene su na terenu, na licu mesta, a ostale su večne i ta paleta je fantastična.
– Istraživanje u ormanentima, za jedan vizantološki kongres, počele su da rade kolege pre 60 godina i sve sa ciljem da se pokaže kako i o detaljima može da se razmišlja, podseća Milovanović.
A mi Srbi, da li cenimo to, pitanje je za autora izložbe, koji odgovara:
– Ceni ko ceni. Mi koji radimo te stvari, stručnjaci smo koji vole svoj narod i to je jedan od načina da nasleđe iznesemo pred oči i srce ljudi. Komplikovano je to raditi, pored 134 profesionalca, katalog je pisalo sedam autora, propratnu muziku četiri kompozitora, izložba je koncipirana na savremeni način.
A njena budućnost?
– Sada oživljavamo, a želja je da se stigne do savremene umetnosti i industrije. Ovi ornamenti neuporedivo su lepši od današnjih tetovaža – poredi i zaključuje Milovanović.
