Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović ocenila je da je izjava američkog ambasadora u BiH Erika Nelsona o potrebi reforme dejtonskog Ustava “malo neobična”, jer taj dokument definitivno kreacija SAD.
– Šta znači – promenimo Ustav i biće bolje – upitala je Cvijanović u opširnom intervjuu za Srnu.
Ona ne misli tako I ističe da su u BiH već nametnute stvari koje nemaju veze sa Ustavom, a nametali su ih, kaže, OHR i Ustavni sud, u kojem odlučuju stranci i veoma često odlučuju politički.
Smatra da će u BiH stvari profunkcionisati kad se stranci odreknu tih političko-birokratizovanih receptura, a domaći političari budu imali dovoljno političke volje da stvari zaista funkcionišu.
– Nažalost, u BiH stvari uvek idu u kontra pravcu – prvo nastojite da pokažete da nešto nefunkcioniše, i to u Sarajevu, to je uhodani mehanizam, da biste onda nekoga od stranaca prozvali da kaže da to treba da se menja. Stalno se opstruiše nešto i onda objašnjavate kako nešto ne funkcioniše, a kada bi prestali opstruisati onda bi funkcionisalo i, kada biste pustili da ustavne nadležnosti budu ono što jesu i da radimo u koordinaciji, stvari bi odlično funkcionisale i čak mislim da bi u tom slučaju BiH mogla da bude i uspešna – rekla je ona.
To, prema njenim rečima, znači da bi samo trebalo da se pridržavamo onoga što je Ustav rekao, a ne da izmišljamo neki novi Ustav jer ni on neće funkcionisati ako nema političke volje.
– Dejtonski ustav je nastao u SAD po uzoru na ono što jeste i njihov Ustav, on štiti i uspostavlja jednu takvu decentralizovanu strukturu upravo zato što je postojala svest o tome da, ako je decentralizovano, može da funkcioniše zajedno, a ako je slepljeno ili centralizovano – teško. To je bila formula koja se našla za neko vreme i zašto treba da je napustimo, a nismo joj ni dali mogućnost da u potpunosti živi svoj život – upitala je Cvijanovićeva.
Na pitanje da li bi uz poštovanje izvornog Dejtonskog mirovnog sporazuma i mehanizma koordinacije BiH mogla da bude zemlja koja ima budućnost i u kojoj bi ljudi konačno mogli da imaju bolju perspektivu za život, Cvijanovićeva je odgovorila da je mehanizam koordinacije apsolutno ključna stvar za funkcionisanje BiH.
Istakla je pritom da tu u praktičnom smislu postoji problem gde sada neko sa nivoa BiH, iz nekog ministarstva koje uopšte nije predviđeno dejtonskim Ustavom nego je nastalo kasnije, ignoriše činjenicu da određena ustavna nadležnost leži na entitetu i hoće da donosi odluke, a neće da uzme u obzir ono što mu kaže nivo entiteta ili kantona, kada je reč o FBiH.
Ona je naglasila da kakav god da je Ustav, ukoliko se dobro koordinišu aktivnosti na različitim nivoima, neće biti problema, ali ovđe je problem što se sve nastoji opstruisati, uključujući i koordinaciju da bi se pokazalo da BiH treba da bude država Bošnjaka.
– Mi ne damo da nestane Republike Srpske, hoćemo da nas uvažite i da budemo sastavni deo svakog rešenja. Ako nas ne uvažavate, onda nemate sagovornika – poručila je Cvijanovićeva.
Dodala da su se neke stvari, ipak, promenile, ne nešto posebno, ali postoji neko veće razumevanje da je važno da svi budu uključeni u rešenja i da niko nikome ništa ne otima u ovoj zemlji.
– Međutim, ja uvek vidim blokadu u političkom Sarajevu i apsolutno znam šta je na dnevnom redu, šta su metode i na koji način se stalno histeriše, upućuju kritike i razne ružne stvari na račun Srpske. Meni to pokazuje da političko Sarajevo nije spremno na suživot. Za njih je život i suživot samo ako je to onako kako oni kažu i smatram da je to veoma pogrešno i štetno za BiH – ukazala je Cvijanovićeva.
Kada je reč o migrantskoj krizi u BiH, Cvijanovićeva je rekla da se došlo do tačke do koje se nije smelo i da se situacija zakomplikovala.
– To je problem i opterećenje, posebno za mesta gde su migranti stacionirani. I dalje ostaje pitanje kako oni dolaze ovde. Šta s njima raditi u finansijskom, ekonomskom, socijalnom, zdravstvenom i svakom drugom smislu i koliko je moguće da se ovde zadržavaju? Situacija je komplikovana jer se mnogo toga moglo uraditi u prethodnom periodu, a nije rešavano jer je postojalo pogrešno upravljanje migrantskom krizom. Preneraženi smo time što se dešava, ali, s druge strane, mislim da se problem treba rešavati na drugom mestu – navela je Cvijanovićeva.
