U Srpskoj praznik, u FBiH neradni dan, već je otrcana floskula svakog 21. novembra u Bosni već godinama. Datum potpisivanja Dejtonskog sporazuma simbolički pokazuje sve podele u ovoj zemlji, a čini se da su 28 godina od završetka rata, one bile izraženije nego ikad.
Dok su zvaničnici u Srpskoj redom ukazivali na značaj sporazuma, prisećajući se tih istorijskih momenata i govoreći o budućnosti zemlje i svim problemima sa kojima se suočava, mediji u Sarajevu su skoro potpuno ignorisali godišnjicu, kao da se dešavanje u vojnoj bazi Rajt Paterson u američkoj saveznoj državi Ohajo uopšte ne tiče njihove zemlje.
– Dejtonski mirovni sporazum potpisan je pre 28 godina zbog mira, ali veliki moćnici imaju rezervne varijante, pa šalju nekakve visoke predstavnike, evo sada i lažnog visokog predstavnika i polako nagrizaju taj sporazum – ocenio je Božidar Vučurević, nekada ratni funkcioner u Trebinju, danas počasni predsednik Asocijacije Stvaraoci RS.
Profesor na Pravnom fakultetu u Istočnom Sarajevu i jedan od kreatora prvog Ustava Republike Srpske Radomir Lukić je ukazao da je Dejtonski mirovni sporazum bio najveći mogući domet za Srbe u tadašnjoj BiH koji se pod tim okolnostima mogao doseći.
– Mi smo se pre svega izborili za to da 1992. formiramo Republiku Srpsku kao samostalnu državnu i pravnu tvorevinu, a u naredne tri godine smo uspeli da ona postane ravnopravna pregovaračka strana u sukobu u bivšoj BiH – rekao je Lukić.
On je podsetio da su u postdejtonskom periodu bošnjačke političke elite potpomognute međunarodnim faktorom učinile sve da politički eliminišu Srbe zapadno od Drine, ugrožavajući nadležnosti Republike Srpske i njene institucije, ali da u tome nisu uspeli.
– Utoliko ovih 28 godina možemo oceniti kao jedan prilično uspešan period u odbrani postojanja Republike Srpske i na to možemo biti ponosni – istakao je Lukić.
Karadžiću zabranjeno obraćanje
Povodom godišnjice potpisivanja Dejtonskog sporazuma, Novinska agencija Srna pokušala je da dobije izjavu i od prvog predsednika Srpske Radovana Karadžića koji služi zatvorsku kaznu u Velikoj Britaniji. Međutim, pokušaj kontakta sa Karadžićem, preko njegove kćerke Sonje nije uspeo, a ona je potvrdila da je Karadžiću zabranjeno da se obrati.
