"Rakija, kako je lokalci zovu, proizvodi se od fermentisanog voća i obično ima oko 40 odsto alkohola. Međutim, pića nisu jedina stvar na meniju ove zemlje koja kombinuje kulturološke uticaje Istočne Evrope, Turske i Mediterana.
Našu avanturu započeli smo nakon što smo se prijavili na recepciji Hotela Metropol sa pet zvezdica, večernjom šetnjom prestonicom Srbije, Beogradom. Nedugo potom, obreli smo se u klubu Basta u četvrti Savamala. Odlučili smo se za medovaču i ubrzo jedan drugom nazdravljali uz poklič ‘Živeli’.
Sledećeg jutra pošli smo u pravcu Nacionalnog parka Tara, zaustavivši se kod živopisnog manastira Pustinja. Iz minibusa kojim smo išli ovom regijom, imali smo fantastičan pogled na sela, ali su se brzo navukli gusti oblaci. Srećom, posle brze pauze za ručak – ćevape, oblaci su se razišli i omogućili nam da vidimo obližnju reku Drinu. Smatra se jednim od najlepših vodenih tokova na svetu i čini granicu između Srbije i Bosne i Hercegovine.
Više od 40 godina, majušna kuća na vrhu stene u sred reke, nudi savršeno mesto za ljubitelje sunčanja i pecaroše. Takođe, zaustavili smo se kako bismo uživali u divnom pogledu na jezero Perućac. Međutim, dok smo se divili pejzažu, vodič nas je podsetio na ožiljke rata na Balkanu koji su još sveži u sećanju ovdašnjih ljudi.
Ono što vas najviše iznenadi kada posetite ovu zemlju, je odlučnost lokalaca da idu napred i stvaraju svetlu budućnost za sebe zajedno sa ostatkom Evrope.
Uveče smo stigli u mirno okruženje etno sela ‘Zeleni čardaci’. Ovaj kompleks izgrađen u stilu tradicionalnih srpskih sela, nalazi se na Tari na zapadu Srbije. Naši domaćini su pripremili neverovatan doček, koji je čak uključivao i ognjište u svakoj od naših koliba i obilne obroke. Bilo je to idealno mesto za oporavak od celodnevnog obilaska.
Još jedna stvar koju posetioci moraju da vide u Srbiji je Šarganska osmica. Putujući između Šargana i Mokre Gore, prošli smo kroz 22 tunela i preko pet mostova, uživajući u fantastičnom pogledu na planine i doline.
Ručali smo u Drvengradu, selu koje je sagradio srpski reditelj Emir Kusturica, kao set za svoj film ‘Život je čudo’. Danas je to turističko mesto sa bioskopom, saunom, bazenom, restoranom, suvenirnicom i crkvom. Ulice su nazvane po likovima kojima se Kusturica divi, među kojima su Dijego Maradona i bivši frontmen grupe Kleš Džo Strumer. Nakon što smo svarili ručak, pošli smo do obližnjeg Tornika kako bismo vozili bicikl pored sveže instaliranog ski i bajk lifta.
Uveče smo odlučili da slušamo muziku uživo u restoranu Zlatna Konoba na Zlatiboru. Zlatibor je poznat po dobroj klimi, čistom vazduhu, dugim, sunčanim letima i snežnim zimama. Ovde se leče bolesti štitne žlezde, a pacijenti se rehabilituju zahvaljujući isceljujućim kupkama i čistom vazduhu. Osim što je popularno zimovalište, Zlatibor ima bogat noćni život sa klubovima specijalizovanim za ‘turbo folk’ i pabovima.
Sledećeg dana otišli smo do vodopada gostilje i vratili se u Beograd. Za to vreme imali smo mnogo prilika da se uverimo u autentičnu srpsku gostoljubivost. Restoran ‘Reka’ u Zemunu samo je na nekoliko metara od Dunava. Tokom mračnih dana rata bio je kulturna oaza za umetnike i muzičare koji su ovde nastupali uprkos NATO bombardovanju. Posle pet sati plesa, pesme, jela i pića, bio sa fizički i emocionalno iscrpljen na najbolji mogući način.
Srbija je fantastična destinacija koja se oporavlja od teške prošlosti.
Posetite je i sigurno ćete biti oduševljeni!"
