Stojiljkoviću je nagradu uručio predsednik Zadužbine "Miloš Crnjanski", profesor Milo Lompar, na svečanosti u Kolarčevoj zadužbini.
Svečanost je počela emitovanjem zvučnog zapisa snimljenog 26. oktobra 1965. na Kolarcu kada je Crnjanski recitovao "Lament nad Beogradom", na prvom javnom nastupu posle decenijskog izgnanstva.
Obrazloženje odluke da se bijenalna nagrada za najbolje debitantsko delo u jednoj od formi koju je negovao Crnjanski dodeli Stojiljkoviću saopštio je član žirija profesor Radivoje Mikić, koji je naveo da je "laureat nagrađeni roman oblikovao kao spoj nekoliko podvrsta romana i makar nesvesno ušao u onu grupu srpskih romanopisaca kojoj pripadaju i Crnjanski i Pekić“.
Autor je ispričao epizodu iz mladosti da mu je otac početkom 90-tih kupio sabrana dela Crnjanskog sa kojima je započeo druženje na početku teških ratnih godina i to mu je odredilo ceo dalji životni put pa je i nagrađena knjiga u neku ruku plod tog druženja.
On se zahvalio izdavaču što je prepoznao vrednost rukopisa, a i kolegama iz knjižzevne grupe P-70 koji su ga podržavali dok je stvarao i kada je delo objavljeno.
Nagrada za koju je Stojiljković rekao da je "dobar vetar u leđa za dalje putovanje kroz svet literature", sastoji se od povelje, bronzane medalje sa likom Crnjanskog i novčanog iznosa u protivvrednosti od 2.000 evra.
Svečanu besedu u čast Crnjanskog održao je Lompar koji je stavio akcenat na osporavanja koja su ga pratila kroz ceo život jer je imao snage i talenta da unese modernost u integralnu verziju srpske kulture, hrabro menjajući književne forme koje je koristio kao i različite žanrove, bez straha da će to umanjiti vrednost njegovog književnog opusa.
Lompar je sa nekoliko prigodnih reči predstavio zbornik studija i rasprava doživotnog predsednika Zadužbine akademika Nikole Miloševića "Buktinje", koji je objavila Zadužbina u saradnji sa novosadskim izdavačem "Orfelinom".
