"Potrebno je da rezolucija ima širu dimenziju – da osudi zločin uopšte, a ne da se bazira samo na jednom. Potrebno je pomenuti i Srebrenicu, ali i druge zločine baš u toj rezoluciji, ili nagovestiti donošenje novih rezolucija koje će tretirati pitanje zločina u Srebrenici na način kao i u tim novim rezolucijama", rekla je Đukić-Dejanović Tanjugu.
NVO traže usvajanje rezolucije
Nekoliko nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava, ponovo su zatražile od predsednika Srbije Borisa Tadića da podrži njihov zahtev da se 11. jul i u Srbiji obeležava kao dan sećanja na genocid u Srebrenici. "Predsednik Srbije najavio je da će se rezolucija o Srebrenici uskoro naći u republičkom parlamentu i to šalje ohrabrujuću poruku", rekla je predstavnica Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović, pošto je pročitala proglas u kome se ističe da presuda Međunarodnog suda pravde obavezuje Srbiju da se distancira od ratnih zločina. Prema njenim rečima, usvajanje rezolucije predstavlja odgovoran odnos prema žrtvama genocida i iskreno prihvatanje činjenice da je u Srebrenici izvršen zločin. "S obzirom na to da su zločini u Srebrenici izvšeni u ime politike koja ima korene i u Beogradu, donošenje rezolucije o Srebrenici ima posebnu težinu", istakala je Orlovićeva. Ona je podsetila da je 15. januara 2009. Evropski parlament usvojio rezoluciju o proglašenju 11. jula danom sećanja na genocid u Srebrenici. Predsednik Tadić, u intervjuu Radio-televiziji Republike Srpske, ocenio je da rezolucija o Srebrenici, koja bi trebalo da bude doneta u Skupštini Srbije, neće naići na najveće moguće odobravanje ni u RS ni u Srbiji.
|
Prema njenim rečima, zločin iz Srebrenice je "zaista tema ‘par ekselans’ kada je u pitanju osuda zločina", ali na dnevni red treba staviti rezoluciju onda kada može da bude izglasana.
Predsednica skupštine je dodala da je potrebna određena priprema za donošenje definitivnog teksta oko koga bi se složilo više od polovine poslanika.
Đukić-Dejanović je ukazala da bi bilo dobro da takva rezolucija bude izglasana i sa mnogo većim brojem parlamentaraca koji će biti "za", za šta je potrebno obaviti pripremne radnje pred izjašnjavanje oko usaglašavanja teksta.
Predsednica parlamenta je navela da takvu rezoluciju može da predloži vlada ili 84 poslanika, s obzirom da je skupština u periodu vanrednog zasedanja.
U skupštinskoj proceduri trenutno se nalaze dve deklaracije koje se odnose na događaje u Srebrenici – jednu je podnela Liberalno-demokratska partija, a drugu Liga socijaldemokrata Vojvodine.
LDP je u februaru 2007. godine predložila parlamentu na usvajanje Deklaraciju o obavezama državnih organa Srbije u ispunjavanju odluka Međunarodnog suda pravde, kojom Srbija priznaje odgovornost svojih državnih organa za povrede Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida onako kako je utvrđeno u presudi Međunarodnog suda pravde.
Srbija će, prema tom predlogu, preduzeti sve neophodne mere, izvršiti bez odlaganja sve naloge iz presude Međunarodnog suda pravde i uhapsiti sve optužene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.
Zaboravljanje zločina i rehabilitacija ideja koje opravdavaju zločin i njegove izvršioce predstavljaju nove zločine koji su u Srbiji nedopustivi i kažnjivi, navedeno je u predlogu.
Srbija se, prema predlogu LDP, obavezuje da efikasno goni i kazni svako pozivanje na izvršenje genocida, izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i propagandu rata, da kroz svoj pravni sistem i postupanje državnih organa jasno osudi svaki pokušaj relativizacije zločina počinjenih u ime Srbije tokom rata u BiH, a naročito na području zaštićene enklave Srebrenica, da osudi svako poricanje genocida u Srebrenici…
LSV je 21. septembra prošle godine u skupštinsku proceduru uputila Predlog rezolucije o proglašenju 11. jula danom sećanja na genocid u Srebrenici i sve nevine žrtve ratova devedesetih godina na teritoriji bivše Jugoslavije.
Tom rezolucijom je predloženo i da Skupština Srbije zatraži da se u Beogradu izgradi spomen obeležje u znak sećanja na žrtve ratova devedestih godina na teritoriji bivše Jugoslavije.
Navedeno je i da istorijske činjenice o proteklom periodu moraju biti stavljene u nastavni plan i program za predmet koji obrađuje kulturološke i istorijske aspekte.