Jednostavno, postoje osobe koje su rođene za bilo koju sportsku granu. Na profesorima fizičkog vaspitanje je da ih kanališu.
To se desilo i u životu Dejana Gajića (44) koji je do neugodne povrede ramena bio izuzetno perspektivan rukometaš. Trenutno je najuspešniji rukometni trener u Luksemburgu, a reporter “Vesti” sreo ga je na nedavnoj utakmici fudbalskih selekcija Srbije i Luksemburga.
– Već sedmu godinu radim ovde kao trener i kvalitet lige iz godine u godinu raste. Trenutno vodim HB Kerjeng – Bašaraž. U klubu sam već četvrtu sezonu. Počeo sam 2016/17. kao trener ženske ekipe. U januaru 2018. preuzeo sam i mušku pošto je prethodni trener dobio otkaz zbog loših rezultata, na početku plej ofa. Sezonu smo završili kao prvaci i u ženskoj i u muškoj konkurenciji! Prvi put u istoriji rukometa u Luksemburgu jedan trener je postao šampion sa obe selekcije u jednoj sezoni.
Usledila su priznanja.
– Iste godine Rukometni savez Luksemburga me je proglasio za najboljeg trenera u muškoj i ženskoj konkurenciji. Takođe nominovan sam od udruženja novinara za najboljeg trenera Luksemburga u svim sportovima, ali je pobedio Lik Holc, selektor fudbalske reprezentacije.
Vraćamo se u priči na početak i Dejanove školske dane u rodnom Aranđelovcu.
– Bio sam učenik petog razreda osnovne škole kada me na prvi trening odveo pokojni Voja Riznić, čuveni golman aranđelovačkog RK Šamot. Aktivno sam igrao do 21. godine. Bio sam član ekipe Šamota koja je 1993. prvi put u istoriji izborila plasman u Superligu Jugoslavije. Rano sam zbog teške povrede prestao da igram.
Još kao igrač upijao je svaki savet trenera sa kojima je sarađivao i oni su mu usadili ljubav prema trenerskom pozivu. Posle perioda stažiranja i samostalnog rada 2012. obreo se u Luksemburgu koji baš i nije rukometna velesila. O rukometu u Luksemburgu, pre dolaska, apsolutno ništa nije znao.
– Liga je uglavnom amaterska, ekipe treniraju maksimalno 3-4 puta nedeljno (uveče) i 1-2 puta prepodne u zavisnosti od posla, jer 90% igrača radi preko dana. Pored domaćih ima i dosta igrača sa eks-Ju prostora.
Porodica na okupu
Uz Dejana su u Luksemburgu i supruga Katarina, diplomirani profesor srpskog jezika i književnosti, ćerke Danica (10), Neda (8) i Lena (3). Dve starije ćerke idu u osnovnu školu, a najmlađa u vrtić.
Učio od Isakovića
– Upisao sam 1996. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, diplomirao 2002. i završio master studije 2010. Posle trenerskih početaka sa mlađim kategorijama RK Crvena zvezda i RK Šamot, 1999. god. počeo sam saradnju, kao trener asistent, sa Slavkom Novakovićem u prvom timu Šamota. Novaković je osoba koja je najviše uticala na moj trenerski poziv. Radili smo i u Norveškoj 2004/05 i u Metaloplastici 2008/09, 2010/12. Osoba koja je takođe imala veliki uticaj na mene kao trenera je čuveni Mile Isaković, sa kojim sam sarađivao u Metaloplastici i koji mi je otkrio mnoge tajne rukometne igre.
Srbin selektor
Dejan Gajić nije jedini srpski rukometni trener u Luksemburgu. Na kormilu nacionalnog tima je Nikola Malešević, poreklom iz Prokuplja, nekadašnje krilo bačkopalanačkog Sintelona, kasnije internacionalac u Francuskoj. Posle godinu dana rada sa ženskom ekipom Dudelanža, sa kojom je osvojio duplu krunu, usledio je rad sa ženskom reprezentacijom, ali i muškim timom istoimenog kluba. Druga sezona je bila dovoljna da rukovodstvo federacije ubedi da je najbolji izbor za muški nacionalni tim.
